Mesec velike dosade je startovao, praćen apatijom i glupim naslovima u novinama. Opsednuti gutaju trač kao hleb nasušni, vapimo za novim licima nadajući se da će neka brazilska ugojena bitanga naše živote učiniti podnošljivijim. O groznici zvanoj calciomercato sam pisao, pompezne vesti, budalaštine uprave, očaj i vera u veliki preokret u poslednjim danima prelaznog roka. Teške su nedelje pred nama, vuku se nevoljno kao vojnik u koloni, kao penzioner na dosadnom izletu, kao teenagerka na porodičnom okupljanju. Normalni sanjaju o talasima, opsednuti u pesku crtaju idealni tim. Marljivi trudbenici hvataju energiju za još jednu napornu godinu, fukara grize nokte znojeći se nad činjenicom da bi još jedan u nizu smradova mogao da uprlja sveti dres i zagadi vazduh u svlačionici…
  Rano je da se razmišlja o očekivanjima, patnja je normalno stanje prosečnog navijača, ono što ga pokreće, hrani, predstavlja opravdanje. Strah još ivek kampuje u nekim udaljenim delovima uma, kao mogućnost ali još nerazvijena pretnja mentalnom sklopu individue. Još uvek nada bukti vidljivo, vatra strasti koja mami i obećava, čini se da bi bradati pećinski čovek Mellberg mogao da obori teoriju po kojoj švedski fudbaleri u Italiji ubrzo postanu instruktori skijanja bogatašicama u nekom zimskom centru. Da je maleni Seba Giovinco spreman da ponese baklju i osvetli pećinu u kojoj se Juve krije poslednjih nekoliko godina…da Nedved u ormaru još čuva galski eliksir mladosti i da će vreme stati. Da Buffon može da promeni pravila fudbalske igre i suprotstavi se ne samo protivničkim napadačima već i svojoj nesrećnoj odbrani…
  Sve što će u krajem avgusta izgledati kao surova realnost danas treba gurnuti pod tepih. Jul je, mesec kad sam rođen i mesec koji bi dekretom trebalo proterati iz kalendara, po cenu da nikada ne dobijem poklon.
  Darovi? Sram me bilo, u mojim godinama ljudi rođendane doživljavaju kao odlazak još jednog voza ka nostalgičnoj i boljoj prošlosti…nema tu mesta radovanju.
  Pa kada ćemo se radovati?
  To me nemojte pitati u julu, brzo će septembar, tada smo obično svi pametniji, nakon što nam stvarnost zalepi vruću šamarčinu…
  Molite se, jedino nam to može pomoći.

This entry was posted on Tuesday, July 1st, 2008 at 4:47 am and is filed under Juventus World. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.