Uzasi porodicnog okupljanja
Kako obuzdavate opsednutost? Gde je gornji prag trpeljivosti fanatizmu sklone jedinke, spletom nesrecnih okolnosti zalutale u drustvo ‘normalnih’?
Strelice sazaljenja koje okolina odapinje u vasem pravcu izazivaju crvenilo i potocice znoja dok nadljudskim naporima obuzdavate zelju da prekrsite opsteprihvacene norme ponasanja i jezik tribine upotrebite kao odbranu od lagane porodicne konverzacije za porodicnim ruckom. Rodbinu naravno. ne mozete da birate a sansa da medju brkatim tetkama i gojenju sklonim ujnama pronadjete nekoga spremnog da povadi oci raspravljajuci o calciopoli je jednaka nuli. Muski deo familije je eventualno koncetrisan na smaranje oko Partizana i Zvezde, iako vecina zivi u ubedjenju da se Bari dogodio pre dve godine i da Vokri jos uvek igra za Partizan. Bezbrizna interesovanja dece komunizma koja su krasila ova okupljanja izgubila su se u ‘new age’ prvobitne akumulacije, surove borbe za golu egzistenciju u ranoj fazi kapitalizma. Preostaje da cutite i prebrojavate rezanca u tanjiru, proklinjete spore kazaljke na zidnom satu i jednosloznim recima razbijate volju za razgovor uvazenom skupa.
Vremenom se covek navikne, smenjuju se prvenstva, menjaju se likovi na naslovnim stranama, odlaze nekadasnji idoli ostavljajuci rusevine u nasim srcima ali i praveci mesta za prezir koji im darujemo na rastanku. Kulise ostaju iste, a iako se komadi menjaju dramatika uporno izostaje. Kada se Platini oprastao bombardovali su me glupostima o dobrim ocenama i pohvalom ponosnim roditeljima. Kada je Baggio stigao sa koferom nade posle par tuznih godina na meniju je bio izbor fakulteta i svetle buducnosti. Kada je Del Piero debitovao golovima u jednoj ratnoj godini bio sam u drugom planu…desna i leva opcija u porodici klali su se zardjalim kasikama i prizivali oslobodioce u Hammer dzipovima. Zidane je docekan hladno, za nasim stolom se raspravljalo o vrednosti fakultetske diplome…ispratili smo ga u Real negde na pocetku novog veka u vreme kada je moje vecno izbegavanje vojne obaveze neslavno zavrseno. Siroti Zinedine…nije ostavio traga na bogatoj trpezi.
U vremenu sadasnjem razgovor se svodi na cinjenje usluga ljudima koje srecete na vencanjima i sahranama, kurtoazna pitanja o mogucem prosirenju porodice i moje uzasnute primisli o buducem detetu koga ce glupavim pitanjima maltretirati neke nove generacije ‘normalnih’. Mislim, cilj svakog coveka je da detetu uskrati patnju koju je sam proziveo a horor porodicnih okupljanja u prisustvu praseta i ruske salate je strasniji od ‘Predskazanja’ i ‘Isterivaca djavola’ u paketu ( dovoljno je reci da uvek ugasim film kada klinki pocne da se okrece glava…jebi ga, imam slabo srce ).
Zato, ostanite dostojanstveni i nadajte se da ce zaverenicka manjina zanesenjaka zavladati svetom.
I za svaki slucaj izbegavajte porodicna okupljanja makar i van sezone. Neke rane nikad ne zarastu.
