U početku beše reč…
U Srbiji je, ako želite da se osamite, najbolje postati član biblioteke. Ne bi me začudilo da se oni komunistički generali, što su se nacionalno osvešćivali ubijajući nevine po Bosni, kriju u nekom napuštenom carstvu knjiga. Groblja su puna, čak su, u naletu pomodarstva, i crkve postale sastajalište onih što su davno od Boga odmetnuti…jedino biblioteke podsećaju na one napuštene gradove iz western filmova.
Dok sam njušio onaj jedinstveni miris starih knjiga (nijedna stvar na svetu nema božansku aromu izvetrelog olova), palo mi je pamet da bi za dugo toplo leto mogao da vam preporučim neku literaturu koja se bavi fudbalom. Jul će doneti neizbežnu apstinencijalnu krizu za nas posednute, pa ako već ne možete da gledate fudbal, makar čitajte o njemu. Neće vam nauditi…
Problem je što dobrih knjiga o loptanju ima koliko i srećnih navijača Intera, to je zbilja jedna brojevima siromašna kategorija. Veliki pisci su, ili rođeni sa pogrešne strane okeana ( Updike, Hemingway ), ili smatraju da je suviše prizemno posvetiti više od par strana fudbalu. Welsh i novi britanski talas provlači britansko napucavanje lopte ka krezubom centarforu u svakom delu, ali se od mainstream pisaca, osim Hornbyja, niko nije odvažio da rečima pokuša da smućka mešavinu strasti, neracionalnih postupaka, kolektivnog ludila i individualne tuge. Italijani žive fudbal, smatrajući da knjige banalizuju predivnu igru (tvrđenje par mojih poznanika koji navijaju za Romu, pa je jasno da su nerealni i zaljubljeni u lepotu igre bez rezultata…stoga ovu prethodnu kontastataciju uzmite sa rezervom). Nemam lak zadatak da vam preporučim četiri knjige (priznajem da sam opsednut raznim klasifikacijama i pravljenjima „top“ listi svih vrsta ) koje će jebeno leto pretvoriti u dosadu bez psihičkih komplikacija.
Zašto četirit? Pa, računam da ne sričete poput moje bake Stane i da čitate brže nego prosečni penzioner iz pasivnih balkanskih krajeva.
1. The miracle of Castel di Sangro by Joe McGinniss
Preduslov za čitanje ove knjige je znanje engleskog jezika (ne treba da ste rođeni u Sohou da biste čitali bez problema, dovoljno je i solidno poznavanje engleskog)…nisam čuo da je prevedena na jezike jugoslovenskih naroda i narodnosti. McGinniss je pratio uspon malenog kluba iz regije Abruzzo koji se tamo negde u drugoj polivini devedesetih dokopao Serie B. Ako ste navučeni na calcio (makar i u svetlu njegovog nekadašnjeg sjaja) ovo je neizostavno stvar koju treba da pročitate. Kulminacija istorije provincijske ekipe koja je u baražu za drugu ligu izbacila starijeg brata Ascoli, i to nakon što je rezervni golman odbranio penal u stilu Gigija Buffona. Kasnije je priča dobila epilog u Serie B, par igrača je poginulo, novi stadion nije završen na vreme, jedan od fudbalera je uhapšen zbog dilovanja droge…čuda se retko dešavaju. Put ka zvezdama viđen očima pisca koji je rastrzan između novog osećaja pripadnosti i neshvatljivog kršenja etičkih načela koje mu se odvija pred nosom je pretočen u odličnu knjigu. Lokalni kolorit, gazda klupa sa bliskim vezama sa mafijom, korupcija na svakom koraku…ovo je sam vrh ledenog brega kada je calcio u pitanju…
2. Fever Pitch by Nick Hornby
Jeste, ovo je mainstream ali ako je neko propustio trebalo bi da popuni rupu u svom obrazovanju. Hornby je veliki pisac, napisao je i bolje knjige od ove (recimo „High fidelity“) ali ovo je najiskrenija knjiga o fudbalu koju sam pročitao. Arsenal ne spada u moje omiljene timove no ima neki šmek, za razliku od jebenih ubica iz Liverpoola. Neću da vam prepričavam ono što je iz korica, ali opsednuti se sjajno kapiraju. Izgleda da nas ima na milione ako je suditi po tiražu „Fever pitch“. Kad biste me pitali da definišem knjigu u jednoj rečenici, ovo je delo o patnji i potrebi svakog navijača da tuguje. Depresija je naše prirodno stanje (pisao sam o tome u blogu „Elegija“)
3.Football against Enemy by Simon Kuper
Interesantno je da neko može da piše o politici i savremenoj civilizaciji kroz fudbal a da se to ne svede na laprdanje i pokušaje da se ispadne pametan…Kuper nije pao u tu zamku, proputovao je svet i ispričao neke fascinantne priče koje su samo na površini fudbalske, u stvari opisao je tragediju savremenog sveta kroz naizgled bezazlenu igru. Dovoljno je pomenuti pripadnika tajne policije koji uklopljen u novi kolorit post – sovjetske Rusije farba stadion u smeđe, kako bi se uklopio u nove trendove. Savet je da ne shvatate ozbiljno Kupera jer će vas baciti u bedak.
4.How football explains the world by Franklin Foer
Ovu knjigu su mi zaposleni kupili nakon što su im plate porasle za 50 % u poslednje dve godine (hvalim se malo, jebi ga…dajem odušak sujeti). Bukvalan prevod znači „kako fudbal objašnjava svet“…slična je Kuperovoj knjizi (često ih mešam i sam) ali ima poglavlje o najvećoj seljanki svih vremena, o sisatoj kreaturi koja valjda označava simbolično blato u kome se davi moj narod. Doduše i ja sam pristrasan ali njen opis nema cenu. Nadam se da sam vas zaintrigirao…ako ne, naprskajte se znojem i u neku birtiju da slušate zvuke rodnog kraja…jebeš knjige.
Znate li šta je Homer Simpson odgovorio Lisi kada ga je pitala da navede tri knjige koje su mu promenile život?
Da li je TV vodič knjiga?
Dakle, uvek imate izbor.
