Pripadam, sažaljenja vrednoj, kasti tupana koji potajno veruju da će jebeni korporacijski fudbal završiti kao prenaduvani balon. Da će stići do tačke u kojoj će se pretvoriti u sopstvenu karikaturu čije ružno lice neće uspeti da sakrije ni sav puder ovog sveta. Da će prevara biti razotkrivena i zaverenici biti prinuđeni da ispraćeni podrugivanjem osvešćenog naroda napuste stadione.  Nemojte me pogrešno shvatiti i trpati mi u kofer nebuloze tipa amaterizma i olimpijskih načela, fudbal nije zajebancija dokonih seoskih đilkoša, niti ubijanje vremena bubuljičave i emocionalno prazne omladine…predivnom igrom se baviš da bi pobedio, osetio krv na usnama i u nozdrvama, bilo da si na tribini, ili na terenu. Zato zajebite viteštvo, sportski duh, treće poluvreme i ostale gluposti, ovde pričamo o nečem drugom. Uzmite, na primer Amaurija. Brazilac koji je igrao za bombone i lilihip u predgrađu Verone, uznapredovao je do zarađivanja sitniša na Siciliji. Ostvario je  italijansku verziju američkog sna, makar jedan deo primanja uplaćivao u fond viševekovne humanitarne organizacije “Cosa nostra”(čuli ste verovatno za njih, bave se spašavanjem mladih duša iz kandži siromaštva i napornog, loše plaćenog rada). Pomenuti gospodin je zahvaljujući veštom pregovaranju, ali i nedostatku vijuga u glavi sportskog direktora Juventusa, dobio priliku da obuče sveti dres. Pogađao se poput seljaka na pijaci, hvalio svoj kupus, sakrivao pokvarena jaja na dno korpe, lelekao i kamčio poslednju banku. Ok, što kažu na jugu Srbije, tezgaroš nas je zavalio i napravio na budale, ali mu nije dosta. Gledao sam ga, dok je potpisivao ugovor, kako izjavljuje da mu je SAN DA IGRA ZA JUVENTUS, i to par dana nakon što je pokušavao da ubedi bogatog klovna, vlasnika Palerma, da ga proda Milanu.  Jebe mi se za Amaurija, stranac koji je ukrao dres samo je pojačao prezir prema svim plaćenicima ovog sveta ali i današnjoj igri čiji je NOVAC CILJ, A

NE POSLEDICA. Agnellijevi se okreću u grobu dok stile Juve i princip da gubitnici gladni novca ne mogu da postanu deo religije, biva izdan po ko zna koji put. U zamenu za ovog jadnika sa kojim će u

Torino stići svita uvlakača, iz kojih isijava obožavanje tuđeg novca i života na račun kluba, na Siciliju su otišli Lanzafame i Nocerino, deca koja imaju Juventus u DNK. Gledaćete Amaurija na jesen u onim retkim kadrovima kada je lopta van terena a kamera zumira našu klupu…siromašak koji je otkrio zlatnu žilu. Sveto dvojstvo Del Piero - Trezeguet će mu sahraniti ambiciju još u pripremnim utakmicama…u stvari, Amauri je svoju ambiciju već ostvario, zašto bi se dodatno znojio…prostak za trpezom prinčeva obično krišom jede, i ne dozvoljava sebi da preuzme bilo kakvu inicijativu… Juventusova krv prosuće se u Palermu…i nikoga sem navijača neće biti briga… Možda sam naivan, al’ propašće i ovo jednom, a onda zna se…dobro je poznato kako birokrate izgledaju pod čizmama gomile… Treba živeti za taj trenutak, makar svaka revolucija zaseje klicu restauracije…i ponovo sve isto bude.

This entry was posted on Monday, June 2nd, 2008 at 7:24 am and is filed under Juventus World. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.