Blagi dani su po definiciji vreme praštanja ili prećutkivanja tuđih grehova. Svoje naravno gurneš pod tepih u kukavnoj ljudskoj nadi da oko Gospoda ne može da zaviri u tajnu predgradu duše. Naravno da je to zabluda al’ ljudski je sakriti slabost. Svi smo skloni da ignorišemo banderu u sopstvenom oku i upiremo prstom u trun na zenici brata svoga. Zato ovaj blog neće govoriti danas o mojim zabludama maskiranim ironijom i sarkastičnim humorom. Ako redovno čitate ova trabunjanja skapirali ste da sam lud za listama i klasifikacijama svakog tipa. Korak više ka putu bez povratka svakog od nas, klizanje na ovoj poslednjoj stranici kalendara koji će uskoro promeniti poslednju cifru Anno Domini je prilika da moja manija klasifikovanja ljudi, događaja i utisaka dobije na značaju.
  Danas sam spremio tri najbolja trenutka koje mi je Juve priredio u 2008.

- FAUL I CRVENI KARTON PLAĆENIKA ZAMBROTE NA UTAKMICI JUVENTUS - MILAN

 Možda se nećemo složiti ali za mene je Gianluca Merda Zambrotta sinonim za Judu u moru onih što su izdali klub u leto 2006. Odlazak Zingara Ibrahimovića je Božiji dar i najbolja stvar koja se mogla desiti klubu u sezoni patnje. Vieira i Thuram su legionari, za njih je 10 eura razlika između uglađenog klijenta u hotelu i kamiondžije na auto putu. Mutu je samo kokainski zavisnik koga preziru i u domovini. Cannavaro je prolaznik na putu za prestonicu smeća, Napulj, gde će i završiti karijeru. Njega čak ne osuđujem, torbari i puževi su građani svera. No, Zambrotta je izdao sve koji su mu verovali, verovatno ga i žena ujutru zagleda kao sinonim mentalne prevare prethodne noći. Nekad se molio pred našim oltarom da bi poput komunista bio prvi koji se bacio kamenom. Od kada smo ga ispratili kao ludu uvaljanu u blato dobro mu ide. Barcelona je sa njim bila daleko od trofeja koliko i mi sami sa ishlapelim dekicom Ranierijem…Milan će ove sezone sa svojom gerijatrijom verovatno od Deda Mraza (ili Božićnjaka, kako god vam odgovara) tražiti da zaigra u ligi veterana, tamo definitivno imaju šansu. Zato, trenutak kada je jadna prezrena kretura udarila De Cegliea i otišla ka svlačionici uvek može služiti kao krunski dokaz da neko to gore vidi sve.

- TEŠKA POVREDA KIČME MARCA MATERAZZIJA NA UTAKMICI INTER - MILAN PROŠLOG PROLEĆA

 Većina Italijana koje poznajem stidi se Marca Materazzija. On je kao rođak sa sela koga sklanjate u podrum da vas ne bi brukao pred gostima. Ostaće upamćen kao jadnik koji vređa tuđe sestre i žene ali i dvorska luda koja je simbol novog fudbalskog poretka u Italiji. On je pravi reprezent kluba za koji igra. Glup i nevaspitan, podmukao i pretvoran, uklapa se u opštu sliku koju ostavlja savremeni calcio. Zbog toga pomeranje kičmenih pršljenova koje mu je dottore Del Piero priuštio jedne divne prolećne noći ostavlja nadu da će doba budala proći. Nijedna imperija u kojoj su dvorske lude bile prve do kralja nije dugo izdržala, neće ni ova.

- SMISAO ZA HUMOR FC JUVENTUS

 Pogledajte blog od prošle godine, potanko je objašnjeno. Tek bilo je to još jedno poglavlje večite sage o glodarima koji stalno onjuše sir i završe prignječeni u mišolovci. Gol Le Roi Trezegueta u trenutku kada su miševi već bili opijeni slatkom pomisli da neće izgubiti utakmicu je ponovo zacementirao taj njihov glup izraz lica. vremenom njihovi navijači postanu isti…verujte mi u gomili od hiljadu ljudi vrlo brzo ću izdvojiti sve koji navijaju za Granata Merda. Odaje ih izraz na faci, onaj urezani trenutak kada shvate da su ponovo ispali glupi. Neprocenjivo…svake godine isto, i u 2008 smo im produbili agoniju, tek da ih podsetimo kako stvari stoje.

  Nastavak sledi…

This entry was posted on Wednesday, December 24th, 2008 at 7:55 am and is filed under Juventus World. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.