Prekratiti ponedeljak uveče? Hana sanja neke ružičaste slonove i kroz njoj znani jezik sabira utiske čudesnog dana. Katarina zadubljena u kompjuter slaže poslednje nedelje bezbrižnog odsustva od odvratnog sveta odraslih.

   Io? Gledam Ramba, treći deo, malo gluplju varijantu prva dva, sa izmenjenim protivnikom…zli Rusi protiv medenih talibana i njihove borbe za parče neba i masu zastrašujuće visokih planinčina. Nije to bilo tako davno i pitam se, u svetlu toga što im se istorija narugala, dal’ prosečni gojazni Jenki, zabrinut za hipoteku u slatko uređenom predgrađu, gleda ovaj film. Evocira uspomene na vreme kad je borba za lo scudetto bila u rukama dva pola istog sveta. Izgledalo je da su sjedinjeni narodi Amerike osvojili krunu, al’ farsopoli što se dešava godinama je njihove trijumfe doveo u pitanje.

   Godine menjaju savezništva, pucaju krvlju ispisane zakletve, pretenciozni filmovi postaju parodije…al’ nije ovo priča o Džonu Rambou. Ima „Italijanski pastuv“ i boljih uloga i vanvremenskih filmova na koje ne utiče geopolitička situacija u svetu.

   Ovo je priča o prethodnoj večeri, odnosno činjenici da se velika većina navijača Juventusa nadala pobedi Fiorentine na Meazza.

  Koja bolest vam je simpatičnija, kuga ili tifus?

  Sovjetska diktatura proleterijata ili kineski model državnog kapitalizma?

  Zlatan Ibrahimović ili Siniša Mihajlović?

 Teške, dileme…u nekom kvizu ova pitanja ne bi imala odgovor…svaki je tačan i svaki pogrešan.

  Ok, Inter je neprijatelj ali da li to Fiorentinu čini vrednijom?

  Svakako da ne, moja prva asocijacija na ove dve ekipe je mogućnost da im se istovremeno nanese bol…da smrdljivi Inter ne bude prvak, i da patetična Fiorentina gleda u leđa Genoi i ostane bez Champions League.

   Sve ili ništa?

  Na žalost svet ne funkcioniše tako. Priznajem, poskočio kada je bivši kokainski zavisnik koji je u Juventusu služio da isproba kvalitet klupe kraj terena i eventualno ispuni pet od devedeset minuta kao cheerleadersica u trenutku kada se rezultat ne može promeniti, izašao pred Julija Cesara. Jebi ga, gubitnik je promašio i pokazao da ljudima kao što je on, uvek nedostaje korak ka velikim stvarima.

   Doduše, neki gubitnici kao Ranieri uhvate zlatnu ribicu koja im ispuni želju, al’ to je samo izuzetak.

   Jedna nosata spodoba vazda gladna para je u nedelju uveče postigla dva gola i Inter je sada još bliže tituli.

   Jel’ dobra vest to što Fiorentina verovatno neće igrati  u Champions League?

  Jeste, al’ se niko od juventina ne oseća bolje zbog toga. Verujte i da je rumunski Kazanova pogodio iz one prilike i da je Fiorentina osvojila bod, ni to ne bi značilo ništa.

  Loše ili dobre vesti zavise samo od nas samih…a tu smo pali i zbog toga sezonu završavamo u martu, dok se ozbiljni timovi spremaju za divno prolećno ludilo u poslednja dva meseca sezone.

  E da, možete da gledate kup Italije…i to je nešto, ako ne navijate za Juventus.

 Ciao.

This entry was posted on Tuesday, March 17th, 2009 at 6:31 am and is filed under Juventus World. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.