Biti Balkanac ti uvek daje legitimno pravo da pominjanjem nečije keve izraziš neslaganje sa postupcima i stavovima njenog poroda. Taj davnašnji običaj da se verbalno izražava želja za seksualnim opštenjem sa nekom starijom gospođom je “brand” naših plemena. Psovke ljudi sa druge strane zida, koji nisu imali tu sreću da na vratu osete milovanje komunističke čizme i glad koja vas tera na poslušnost su benigne u odnosu na repertoar evropskog istoka. Mi se dovijamo ko će smisliti žešću perverziju sa tuđim majkama, nadmećemo se u pominjanju seksualnih fantazija koje bi postidele i samog Marquisa de Sadea, provodimo živote smišljajući ogavne sintagme posvećene ženama koje ne poznajemo.

Juče je Italija čitala sa usana jednog od potomaka balkanskih gastosa koji su našli utočište na dalekom severu… tamo gde su davno odlučili da se ne isplati ratovati…u skladu sa tom istinom umesto grobova kopaju po rudnicima, državu su od gospodara koji sisa krv podanika načinili slugom pojedinca čije su slobode ograničene jedino neugrožavanjem istih takvih prava okoline. Zlatan Ibrahimović tragični Pinocchio svetskog fudbala, kome ni jaki ugovori nisu izbrisali strah od gladi nasleđen genima predaka, je sipajući rafal uvreda upućenih svom treneru bio svestan da je izdajnicke reči najbolje sačuvati u sebi. Nije izdržao, pokuljale su poput lave ali se i zadržale u obliku mrmljanja… u bradi lažnog Švedanina. Da je stvarno potomak vikinga ovaj rob novca bi sasuo Manciniju frustraciju na glavu, ovako završilo se na kratkom emitovanju loših vibracija i ugušenom besu.

Nemojte slučajno pomisliti da branim Mancinija, u jednom od prethodnih tekstova njegov karakter sam definisao kao kombinaciju hijene i lešinara, radi se o čoveku koji se sam po sebi smatra lošim društvom. Bog mu je poklonio talenat Argentinca ali i narav džangrizave babe iz ruralnih krajeva, koja u svakom sledu sudbine vidi zaveru. Nikada nije stigao do velikog kluba jer su čak i šampionske ekipe Lazija i Sampdorije bile poput letnjih hitova, na njih svi zaborave sa prvim kapima jesenje kiše. To je unakazilo ionako ružno lice deteta u sredovečnoj koži…ljudi kao Mancini vape za pažnjom. Zar ste mislili da je meksicka novela koja se tice njegovog odlaska sa klupe na kojoj su mu kupovani nebitni trofeji, nešto drugo do krik neshvacenog deteta, koje i batinu prima kao dokaz da je nekome zanimljivo. Takav je zaslužio psovku i uvredu kao heavy metal bedž na jakni, lepo mu stoji i pokazuje njegovu pravu narav.
   Poenta je da merda Ibra nije neko vredan da zaradi ulogu dobrog momka u spaghetti westernu, vređanje Mancinija treba da se uvede u naredni olimpijski ciklus kao obavezna disciplina no ljude poput Ibre bi morali da diskvalifikuju…takvi su uvreda sami po sebi, pa bi stekli nedozvoljenu prednost.
   Sada će nesretnici što su im roditelji prekršili jedno od osnovnih pravila vaspitanja, time što su im dozvolili da navijaju za  Internazionale, javiti da komentarišu kako je Ibrahimović zaradio prethodnu ocenu tako što je otišao iz Juventusa u Inter. Takvi bi morali da znaju da se taj dan pod mojim krovom slavi, uz Božić i Svetog Arhangela kao dan kad je iz korpe ispala trula jabuka. Gledajući nekog nedostojnog svetog dresa, kako se šepuri kao usrani golub dok capitano sedi na klupi moje srce je krvarilo…bila je potrebna hirurška intervencija da se tumor odstrani i na sreću, preživeli smo…demon je isteran iz tela nevinog.
  
   Kad takav zasipa šlajmarom Roberta Mancinija, trener Intera je čak i simpatičan, koliko može da ti bude simpatičan Stalin u svojoj borbi protiv nacizma, ili kakva sitna lopina što ruši komunizam u želji da preotme iste privilegije i manju odgovornost. Jebi ga, njih dvojica su isti…dva gladna šakala oko tek umorenog zeca. Jasno je da smanjeni životni prostor provocira pokazivanje zuba.
    Ali kao u onim divnim BBC dokumentarcima o životinjama…U SUBOTU IM U SMRDLJIVU RUPU KOJU NAZIVAJU STADIONOM STIŽE LAV…ŠAKALI SE MORAJU DRŽATI ZAJEDNO.

This entry was posted on Tuesday, March 18th, 2008 at 9:25 am and is filed under Juventus World. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.