Sparno je i san je negde odlutao. Društvo mi pravi udaljeni smeh koji surfuje na toplom vetru. Hana cokće sanjajući neku ogromnu sisu prepunu božanskog mleka, ex trudnjača takođe jezdi carstvom usnulih pravednika. Ima takvih noći, obično se pojave tokom mrtve sezone kada kalendar pokazuje loše brojeve i početak sezone je nepristojno daleko. Opsednuti kriziraju u julu, teskoba se širi telom kao otrov tarantule. Sve je to u meni, preti da pokulja napolje u zagrljaj panici. Branim se sećanjima, klasifikujem golove, odmotavam utakmice…i znate šta je najsmešnije? Radost nekako deluje bajato, dok je tuga gorka kao pelin…potvrda je to teorije da je fudbal najbliži patnji. Kišna Perugia, Munich i jebeno finale protiv Dortmunda, prasak u Udinama dok capitana iznose sa terena, Shevin penal na Old Traffordu i crveno - crno klupko koje se valja u radosti nakon gola i još dalje u prošlost. Krv na Heysellu, vest da je Scireu uzeo bog u nekoj poljskoj vukojebini, odlazak Platinija i Luce Viallija. Ožiljci u sećanju, stigme na površini opterećenog mozga. Ne stidim se, to u meni spava i čeka trenutak da napadne uz samoću, mrak, sparinu, lošu probavu…traži sebi najgore društvo.
   Do jutra sam se trudio da budem pozitivan, da rangiram sreću u posebne odeljke svesti, da saberem radost u jedan ćup koji ću potkupiti tamu. Išlo je tako…traljavo, recimo…fragmenti sećanja od prošle noći tu i tamo se vuku u ostacima.
   Mojih pet najdražih utakmica :

 1. Juventus - Fiorentina 3 - 2 (http://www.youtube.com/watch?v=fBs76ZrgTQs&feature=related)

 Ovako se verovatno osećao neki prorok kada mu se Gospod prvi put obratio, odnosno iz njega progovorio. Možda je poređenje neumesno ali je nakon ove pobede i capitanovog gola bilo jasno da je stigao novi čuvar vatre. Sama utakmica je bila velika, vratili smo se od 0 - 2 ali ju je Del Piero učinio božanstvenom. Shvatite nas gobbije, magija nije prirodno stanje u kome obitavaju fudbaleri Juventusa…mi pobeđujemo na znoj. Ono što je Ale uradio je i prosečnog blesana sa tribine, koji ne vidi dalje od svog nosa, uverilo da je stigao “izabrani”.

 2. Udinese - Juventus 0 - 2 (http://www.youtube.com/watch?v=_TfR4CN04sc)

 Katarza. Naravno nervni slom iz Perugie par godina ranije vreme ne leči, ali su Udine i sve što se dešavalo tog dana simbol novije istorije kluba. Trenutak kada Ronaldo plače na klupi dok mi slavimo na Friuliju titulu koja je samo 45 minuta pre toga izgledala kao naučna fantastika je dragocenost koju čuvam u posebnoj pregradi memorije. I dan danas imam u telefonu egzaltirani trenutak poslednjeg zvižduka sudije i euforiju Juventusu naklonjenog komentatora, umem da nabrojim svaku reč koju je tadašnji capitano Conte rekao u mikrofon RAI dok su ga zasipali šampanjcem. Sećam se svega do vođstva od 2 - 0, nakon toga nemam pojma šta je dalje bilo na utakmici jer sam se koncentrisao na utakmicu u Rimu i Interov slom. Zbog tog jednog trenutka vredelo je navijati za Juventus, taman da je to i jedina titula koju smo osvojili.

 3. Juventus - Real 3 - 1 (http://www.youtube.com/watch?v=Gke3kl0WCr8&feature=related)

 Da se razumemo, nikakve evropske pobede meni ne kupuju mir kada gledamo u nečije dupe u Serie A. Ne navijam ni za Milan ni za ubice iz Liverpoola da bih lagao sebe kako je najvažnije biti najbolji u Evropi. Ne postoji zamena za italijansku titulu, jer Real i Barcelonu ne doživljavaš kao rivala…nemam razlog da mrzim te klubove niti da o njima razmišljam. Ipak, ova utakmica označila je potvrdu moje teorije da ozbiljni ljudi pobeđuju cirkuzante i da sva ta glupa euforija koja prati “fancy” timove prerasta u jad kada se suoče sa odraslim momcima. Takođe način na koji je Ale izazvao težu povredu kičme Michelu Salgadu i mislim Hierru me i dan - danas napuni slatkom jezom.

 4. Juve - Porto 2 - 1 (http://www.youtube.com/watch?v=SsYEkivcIv4)

 Rani radovi, ovo je početak dominacije Juventusa u Evropi, za mene ovo će ostati najbolji naš tim svih vremena. Osvojen je kup pobednika kupova u Bazelu, ali ja uvek ovu utakmicu posmatram kao uvod u evropsku krunu godinu dana kasnije u krvi Heysela. Cela ta sezona u Evropi je bila velika, pobede nad PSG - om, Manchesterom i na kraju Portom pokazale su da je partnerstvo Platinija i Ziggyja Bonieka jedna od najboljih stvari koja se desila Juventusu u istoriji. Volim velike uvode kakva je bila 1984. još su lepši od kulminacije kojoj prethode, a pobeda nad Portom je kruna te sezone.

 5. Juventus - Torino 1 - 0 (http://www.youtube.com/watch?v=_OruUIKV4uQ&feature=related)

 Ova utakmica je razumljivo preko reda upala na listu, možda ne bi bila u pet najdražih jer je bilo i većih pobeda nad pacovima sa kojima delimo stadion…no ova utakmica je možda zbir svih posrtanja Mulite i najbolji način da dokažemo u čemu se sastoji naša vekovna dominacija. Da se ne bi ponavljao, pročitajte blog “O smislu za humor Davida Trezegueta” i biće vam jasno.

  To be continued…naravno, sledi lista top pet poraza, jer rekosmo, patnja nema cenu kada je navijač u pitanju.

This entry was posted on Thursday, July 10th, 2008 at 8:00 am and is filed under Juventus World. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.