Šamarčina na Olimpicu
RUPAMA U ZIDU JE OVIH DANA PORASLA CENA…RASTE VREDNOST NEKRETNINA NA TRŽIŠTU…I MIŠEVI TRAŽE SKROVIŠTE.
Proteklu nedelju navijači Juventusa proveli su gledajući kako miševi veselo cijuču i vuku za brkove zanemoćalog predatora. Čitajući rimske novine mogli ste da zaključite da će nas u večnom gradu prineti na žrtveni oltar i našom glavom umilostiviti strašne bogove koji su prošle godine privremeno obitavali u Milanu. Glodari obično hrane svoje samopouzdanje kroz nemoć olinjale mačke. To se dogodilo Juventusu nakon poraza na Comunale od Udinesea…za tili čas lešinari su pomislili da najslađi komad mesa pripada baš njima.
Izgleda da je bilo potrebno da osetimo da iza naših leđa i ledenog zida nema više ničega pa da se uspravimo i nađemo onaj ratnički duh koji smo zaturili lomatajući se po italijanskim selima poput ubogih, potamnelih rok starova čiji je rok trajanja odavno istekao. Bilo je potrebno da osvanemo na novinskih poternicama kao pozivnica za dugo čekano vešanje na Olimpicu ne bi li pokazali iskru ludila i nagon za samodržanjem koji nas čini boljim od drugih.
Zavalili smo Romi takvu šamarčinu da će im obraz brideti čitave sezone, ma kakav bio njen ishod. Otputovali smo na utakmicu skupljajući ostatke tima po bolnicama širom Torina…Nocerina je u ponedeljak udario automobil, nedovoljno da ga zaustavi na putu ka slavi. Proveravao sam mobilni danima plašeći se da svaki propušteni poziv znači i propuštenu šansu da me Ranieri povede na masovnu egzekuciju u kojoj nam je namenjena uloga žrtve. Bez zezanja, tim kakav je Juventus izveo u nedelju nikada više neće biti zajedno. Andrade nam je nestao u akciji pa je sva prilika da ćemo zbog nedostatka odbrambenih igrača morati da reaktiviramo Cira Ferraru. Neko je pomenuo i Montera…nedostajao mi je u nedelju popodne, čovek koji se u Urugvaju rodio sa samo jednom svrhom – da svoj duh ratnika ugradi u temelje povratka Juventusa na tron, sredinom 90 – tih. Šteta što vreme nije htelo da se zaustavi za Paola Montera, već zamišljam kako bi ludak skinuo onaj zadovoljni osmeh sa glupog lica lažnog rimskog princa.
Bod u Rimu nam ne znači ništa, našu sudbinu ne bi promenila ni pobeda od 5 – 0. Juventus nema kvalitet za velika dela u sezoni u kojoj se smradovi predvođeni Colinom utrkuju, svirajući protiv nas, da dokažu privrženost Interu i petrolskom baronu Massimu Morattiju. Totti je dao gol iz offside…slično kao Di Natale prošle nedelje kada smo izgubili od Udinesea. Greške protiv Juventusa su prihvatljive, modus vivendi, jer u italijanskom fudbalu danas, poput Orvelove farme, svi su ravnopravni, osim svinja, jedino one su ravnopravnije od drugih. Dakle, bićemo u najboljem slučaju treći ili četvrti…who cares.
Iaquintin gol je znak da smo pronašli put i da posle nedelje na Olimpicu ništa neće biti isto. Juventus se vratio da podeli lekcije onima koji su se za ove dve godine osilili i nagojili na jaslama našeg egzila.
Mnoge će zaboleti…
