ROLERBALL
NO AL CALCIO MODERNO
Vapaj navijaca pred cijim se ocima predivna igra pretvara u nadmetanje bezlicnih korporacija liseno svakog smisla mnogi su unapred spremni da odbace kao pokusaj restauracije amaterizma i kocnicu civilizacijskom napretku fudbala kao jednog od stubova industrije zabave.
Fudbal nije uspeo da prezivi ujed globalizacije a dobra, stara Evropa je, kao i svim ostalim stvarima sagla glavu, skinula pantalone i predala se uzivanju…istina, nakon toga na telu ostaje zig stocara sa druge strane Atlantika, pecat srama koji je nemoguce skinuti. Profesionalni sport u shvatanju Amerikanaca je poput ‘Kentucky fried chicken’ , zavarava glad, ostavlja masne mrlje na odeci i ne zadrzava se u secanju.
Evropski klubovi su izgubili indentitet, navijaci se tove beznacajnim utakmicama, roblje da drugih kontinenata stize svakodnevno menjajuci vlasnike kao radnici na plantazama americkog juga, gazde vec razmisljaju da sele timove iz grada u grad kao putujuci cirkus. Debela deca prozdiru hamburger na tribinama u drustvu roditelja, korporacijskih miseva cije ulaznice, bas kao i duse poseduju vlasnici kapitala. Odlazak na stadion je nagrada za krv koju im ispijaju tokom nedelje. Subotom ce gledati fudbal, plaziti se majmunina u zooloskom vrtu, iskusavati novi recept za ubistvo u Mc Donald’s…svejedno im je…malo dokolice koja ne kosta i beg od stvarnosti. Zato se tribine iza gola smanjuju, kopne…naravno da gazdama ne odgovara bucna masa koja bi mogla da prebroji njihove dzepove, pomene glasno ime ljubavnice ili podseti na proslost i veze sa propalim idejama.
Znate kako ja zamisljam utakmicu Lige Sampiona za deset godina?
Finale u nekoj evropskoj metropoli, igraju gospodari naftnih polja protiv proizvodjaca otrovnog mesa , rezultat je 12 – 11 a publika u kojoj preovladjuju mongoloidi mase onim kretenskim transparentima kakve vidjate na utakmicama NBA lige.
Danas vecini nije vazan rezultat, ona glupa maksima ‘ponovo se igra sledece nedelje’ lisava nas bilo kakve potrebe da razmisljamo, analiziramo, patimo, radujemo se…samo plasticno zadovoljstvo, spektakl, pun stomak i udobno sediste koje greje zadnjicu. Nagradna igra u poluvremenu, jeftini suvenir kao uspomena na dogadjaj sa koga ne pamtite rezultat i to je sve.
Publika koja pristize ne poznaje igrace, eventualno zapamte Beckhama kao uzornog supruga netalentovane pevacice koji se brije ziletom na baterije ili im se u secanje ureze neki Brazilac egzoticnog imena koji u slobodno vreme zonglira pomorandzu. U buducnosti ce igrati manekeni, napadac ce imati depilirane noge i blajhanu kosu a levi spoljni ce uz centarsut morati da pazi na recnik u obracunu sa protivnikom kraj aut linije, kako osetljiva kamera ne bi zabelezila kakvu prostotu ili politicki nekorektni recnik. Pre utakmice pevacemo svi zajedno uz himnu Coca Cole i mahacemo roditeljima dok se debilno osmehujemo na velikom semaforu. I svi cemo se dobro zabavljati…
Secate se onog pravila koje je limitiralo broj stranaca u ekipi? UEFA ce doneti novo, po kome ce etnicki kljuc dominirati u izboru ekipe.Za pocetak, Japanac mora da bude u sastavu. Kako bi inace omaleni turisti obuceni u kratke pantalonice i snezno bele gipsare koje vire iz sandalica imali motiv da skljocaju sa tribina. Kako bi stvorili privid verske ravnopravnosti, svaki tim mora da kupi igraca sa Bliskoh Istoka…a ko bude odabrao sina nekog od vlasnika naftnih polja imace pet bodova prednosti pre pocetka sezone. I najvaznije, niko ko je ponikao u klubu ne moze da zaigra za seniorsku ekipu. Vise je razloga za to…prvi i najvazniji je da takva deca obicno poticu iz nizih slojeva pa je logicno da njihova porodica nema novac za ulaznicu. Besplatnih karata nema…neko mora i da plati za spektakl.Takodje, igrac se ne sme zadrzavati u klubu vise od jedne sezone kako ne bi dosao u iskusenje da postane privrzen jednom dresu ili eventualno zapadne za oko mumijama koje poslusno aplaudiraju sa tribina. Kad smo vec kod aplauza, zajebi inicijativu, pljesak ce se cuti, kao u dosadnim emisijama, po naredjenju…smejes se kad ti kazu, suze su ukinuli…nece valjda ‘ljubitelji sporta kraj malih ekrana’ da se uzbudjuju gledajuci nekog zarozanka na tribinama kako jeca. Da bi se sprecili eventualni ispadi niko nece ispadati iz lige.
Nemoj neko da se pozalio, slucajno. Makar cete otvorenih usta posmatrati zabavljacice na poluvremenu umesto sadasnjeg prozdiranja noktiju dok vibrirajuceg stomaka cekate drugo poluvreme. Uh, zbog polne ravnopravnosti nece biti samo plesacica vec i stripera.
Zabava miliona.
