Tišina je od jutros…lokalno udruženje muva u kancelarijama i brbljive ptice na okolnim zgradama saosećaju sa poraženima. Svaki gobbi na ovom svetu jutros je ustao sa idejom da zaboravi bljeskove odvratne ljubičaste farbe, koja je,  uparena sa crvenilom na našim licima, izgledala odvratno, nalik kombinaciji boja na haljini prostitutke što zarađuje još jednu platu urlikanjem po birtijama. Zakačio sam sinoć slike iz grada Svetog Jovana Krstitelja, čekali su lokalni tim, radovali se na karuselima na obalama Arnoa…retko se pobeđuje Juventus i valja iskoristiti razlog za vašar. Gubitnici su na trenutak umesto očaja ušmrkali anđeoski prah. Neka ih,  uspeh je droga bogatih a sirotinja Firenze će se već danas vratiti starim navikama.
  Kažu da je ljubičasto omiljena boja samoubica, pa eto, juče smo im dali jedan razlog da pomisle da život nije tako loš. Nemojte me pogrešno shvatiti, nije meni kriva Fiorentina…samo liče na prosjake koji su našli na ulici 100 eura, jedan dan iz snova i to je sve…prepuniće stomak, malo će im biti muka a od sutra ponovo ulični ćošak i ispružena ruka, jer se sreća i siromaštvo prepliću toliko retko da je svaka interakcija takvih stanja razlog za crveno slovo u kalendaru. 
  No ostavimo te odrpance na miru, davno je otkucala ponoć i trule bundeve su zamenile kočije…bajka je završena.
 
  Šta ćemo mi drugi, naduveni od bogatstva i veličine koju rasprodajemo kao pijani, lakomisleni naslednik porodičnog carstva? Šta ćemo sa onim što su generacije gajile kao ’stile Juve’, imperiju čija se posebnost ogleda u tome što uvek provocira  emociju, ma kakva ona bila? Gde će se zaustaviti ovaj raskošni brod čiji se kapetani i posada ponašaju kao da služe na ukrajinskom teretnjaku koji švercuje naftu iz Odese?
   Prokockali smo ugled, ne porazom, jer gubiće se i dobijati u ciklusima, naprosto Bog i služavka istorija tako zapovedaju…ne prijatelji dragi, proćerdali smo nasledstvo mnogo ranije, a Fiorentina je samo ubogi skitnica kojem će pripasti mrvice.
 
   Juventus koji se nadigrava? Juventus koji dopušta da ga društvo secikesa sa Nosferatuom Collinom na čelu izdžepari kao naivnu snašu u rasklimanom autobusu?  Juventus koji kupuje fudbalere sa drvenom nogom uz opravdanje da se lepo smeju? Juventus čija je odbrana izdržljiva kao limarija na “trabantu”? Juventus sa družinom slepih koji žele da se dopadnu ostatku planete, insistirajući na miru u svetu i spašavanju kišnih šuma?   Budale, nije ovo takmičenje za mis kasne jeseni na berbi grožđa, ovo je pitanje opstanka u lovištu u kome nema vegeterijanaca. Plivate u bazenu sa ajkulama i brinete o boji kupaćeg kostima? Šetate se po kavezu sa medvedima i čudite se što ne spavaju, iako je još zima? Pokazujete krokodilima nove cipele napravljene od kože nekog njihovog rođaka?
   
    Naše francuske sobarice Gigli, Blanc i Secco su se juče bez reči pokupile nakon lude žurke na Olimpicu i izašle na zadnja vrata. Novinari su uzalud čekali da im objasne gde je sahranjeno telo jednog umorenog kluba?
   Ostaju dve solucije da oplakujemo kao one DJ babe pored humke ili da kaznimo ubice?

   Izabrali smo, marame nam lepo stoje a vremenom ćemo i naučiti da glumimo tugu. Za sve postoji prvi put…

This entry was posted on Monday, March 3rd, 2008 at 8:59 am and is filed under Juventus World. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.