Registrovane ubice
Gabriele Sandri (27) ubijen je danas od strane policije koja je pokušavala da razdvoji sukobljene navijače Lazija i Juventusa na parkingu autogrila u blizini Arezza. Dve grupe su se srele neplanirano, Rimljani su putovali u Milano na duel da Interom, moji gobbi u Parmu gde danas gostuje Juventus. Prema nepotpunim informacijama neimenovani policajac je pucao u masu i smrtno ranio nesrećnog Sandrija momka koji je vlasnik pretplatne karte za utakmice Lazija. Jureći za svojom strašću izgubio je život, poklonio ga igri koja posle ovakvih stvari postaje besmislena.
Neću da raspravljam o korenima nasilja koje prati fudbal jer bi to bilo neukusno i previše zamorno. Ljudi ginu i zbog mnogo manje važnih stvari nego što je fudbal i rivalstvo među navijačima. Pre nego što jebeni političari krenu sa svojim osudama nasilja, mržnje na tribinama, rasizma i sličnih stvari koje prljaju nekada nevino lice igre, licemere treba podsetiti da je manje ljudi zakopano na stadionima zbog lopte nego kada su se fudbalska igrališta koristili kao poligoni za streljanje i koncetracioni logori. Svaki huligan makar ima toliko časti da podmetne svoju tintaru pod giljotinu i da ne skriva iza debelih vrata dok šalje decu na stratišta modernog sveta. Ne branim naravno nasilje na stadionima ali o tome govore oni sa čijih ruku nijedan Vanish ili neki drugi izbeljivač neće sprati krv nevinih.
Nije to tema ovog bloga…hteo sam o nečem drugom.
Znate li koja je razlika između psihopata koji svoj nagon za ubijanjem kriju u boju kluba i šarenilo tribine i većeg dela onih koji navodno treba da ih zaustave, šmrkom, pendrekom, gumenim metkom, puškom ?
JEDINO U TOME ŠTO PSIHOPATE NE NOSE UNIFORMU I NEMAJU REGISTROVANO ORUŽJE.
O snagama reda što je maska za ogranizovano udruženje sadista koji nisu mogli da završe školu i potentni su jedino kad se spomene autoritet čina i sile, mogu da govorim danima. Na Balkanu su evoluirali od ružnih, znojavih, brkatih domaćina u plavim uniformama što brane komunizam do malo modernije obučenih nacionalista što čuvaju trule režime banana državica. Danas u lažnim demokratijama isto tako su spremni da osakate nenaoružane studente i zaljubljeni par na klupi u parku…međutim sadizam kriju teškom mukom. Upoznao sam ih milion u raznim situacijama, definitivno su najgadniji u revolucijama kada cvile za milost.
Ubica danas neće otići u kavez, zakloniće ga oni slični njemu…spasiće ga smrdljiva uniforma i činjenica da ima dozvolu da oduzme život. Lepo je izgleda ubijati nekažnjeno…znate one psihološke mehanizme po kojima recimo hirurg ima duboko skriveni nagon da povređuje ljude…tako pandur ima erotski nadražaj jedino kada raspolaže tuđim životima.
Žbiri nemaju nacionalnost, veru, ljudskost…ali poseduju licencu da nanesu bol.
I uvek imaju jebeno opravdanje.
