Rađanje života
Jesen je poput gluposti, neuništiva i sveprisutna, nešto s cim se pomiriš pre ili kasnije, i još ti dobrim danima nedostaje. Znate one smarace što su dobri u malim kolicinama, kada stvari dobro idu tolerišete njihovo prisustvo jedan delic vremena. Cak u njihovu mešavinu lošeg humora i želje da se dopadnu katkada uspete koju kašicicu simpatija. Retke su to situacije ali ih ima. Naravno cim vam život servira kakav salto mortale smaraci su tu da iskalite bes i kao svaka kukavica nanesete bol za koji ste sigurni da nece biti uzvracen. Covek je to, laješ na manje pse, vuceš se za repom onih koji imaju oštrije zube.
Znam da sam loše pricao o ponedeljku ali ovaj je podnošljiv. Ale Del Piero je nocas postao otac, klinac je neko kome cemo poveriti tajnu svoje dominacije u italijanskom fudbalu u novom veku. To se kod nas juventina prenosi kao eliksir vecnosti, nešto što u kazanima gubitnika poput Intera nikada nece zamirisati.
Rekoh vam juce da je Genoa naivko velikih usta…otpratili smo ih na kasni let za Liguriju sa majušnim porazom od 1 - 0 i onom varljivom nadom da im je malo nedostajalo. Grejace ih sunce casnog poraza do proleca kada ce primetiti crvenilo i opekotine na licu u trenutku kada ih razvalimo na Marassi.
Sivo je napolju kao iskrzana beretka izladnelog penzosa na Balkanu…svejedno moje cvike emituju šarene signale.
Prelazna ocena za ponedeljak…sedi, dva. Ipak sam ja strog profesor.
Jebi ga, curi vreme u kapitalizmu, ovde jebeni pešcani satovi uvek napadaju svetske rekorde u proticanju vremena. Takodje, fantasticna trudnjaca ne sme da ceka.
Novi životi bujaju…
