Pravi ljudi na pogrešnoj strani
Piskarala svih vrsta u koje uključujem one što su od drvene olovke evoluirali ka notebooku(doživeli su sličan transformaciju kao Bušmani u onom filmu prilikom susreta sa odbbačenom flašom Coca Cole) imaju zavet ćutanja kada navijači dignu glas protiv korporacijskog fudbala. Pisao sam već o tome i da većina dece, samom činjenicom da počinju u mlađim kategorijama kluba za koji navijaju, gube veći deo šansi da jednog dana obuku sveti dres u seniorskoj konkurenciji. Guraju ih na besmislene pozajmice za koje ne postoji povratna karta…u isto vreme jebeni skauti njuškaju po džunglama Afrike i Amazonije kidnapujući decu koja brže trče od svojih vršnjaka.
Ne očekujem od najamnika da prigrle moju zastavu čak mi deluje bedno kada nekakav ugojeni prepotentni Brazilac ljubi grb na dresu kluba čiju je kasu poharao…ali žalim većinu navijača, recimo nesrećnog Intera. Uz svo poniženje koje im je doneo neoprezni izbor kluba za koji navijaju njihov mazohizam se produbljuje svake nedelje. Kleli su se nekada u napadača sa lošim zubima i božanskim talentom za igru…sada ga gledaju kako im gestikulira dok postiže gol prošlog proleća na milanskom derbiju. Nosi crveno – crni dres baš kao i Seedorf, Pirlo…kao nekada Crespo koji sada nosi njihov dres. Raduju se njegovim golovima, skandiraju čoveku koji ih je slao na giljotinu igrajući za Milan. U stvari pomenuta dva kluba su samo skupocene igračke prebogatih skorojevića, navijači su tu samo pokretne kulise. Moratti i Berlusconi će iznajmiti navijače na dva sata nedeljno ako ponestane naivčina. U mom Juventusu stvari su malo drugačije ali se kreću od podnošljivih ka gadnima. I dalje pod stegom jašu ljudi koji su život poklonili klubu ali smo poslednjih 15 godina izvezli šlepere talentovanih klinaca u druge klubove. Vazduh u Torinu je, na sreću, suviše hladan za Brazilce ali svejedno…leto je uvek veliko spremanje za pitomce najbolje fudbalske škole u Italiji.
Zbog čega ovo pišem ?
Pa večeras će na Comunale stići Empoli. U nekom čudnom plavom dresu igraće Seba Giovinco, Marchisio, Piccolo, Volpato. I pokušaće da mi pokvare veče, iako sam siguran da je na njihovoj skali vrednosti Juventus isto što i porodica. Igrom slučaja u našem dresu igraće neki ljudi koji su dobili nezasluženu sreću. Preskačem članke u novinama u kojima piše o Zebini i Camoranesiju. Bog mi je svedok da ne računam njihove golove a imam i teoriju po kojoj su njih dvojica izmišljene lićnosti ili pokušaj rivala da nam uvali Trojanskog konja ( figurativno, ili doslovno kada je Zebina u pitanju )
I kada Seba krene ka Buffonu, i dođe jedan na jedan sa već pomenutom uvredom koja je na putu iz Rima ka zaboravu stao u Torinu…pokušaću da ne navijam za dečka u plavom dresu. Neće mi uspeti…u sledećem kadru priželjkivaću da Seba čak i savlada Buffona.
Neka bude u 90. minutu kod rezultata 2 – 0 za Juventus…
