Pokvarena jaja
Unapred ću vam se izviniti na nepristojnosti, ali prethodni stihovi (kada pogledam svoja jaja, vidim Busha i Berlusconija), u stvari odslikavaju surovu stvarnost koja je na prelazu vekova eskalirala atentatom na nevine. Žrtve kolektivnog ludila su imale nesreću da se u pogrešno vreme postanu zatočenici monstruoznih kula bliznakinja. Odmazda koja je usledila, rukovođena slepom mržnjom ali i odsustvom plana i jasne slike o tankoj niti između krivice i pripadnosti drugom narodu, rasplamsala je zlo u ljudi, stegnutih za jaja upravo jedinim mogućim, opšte prihvaćenim društvenim ugovorom, o slobodi pojedinca koga ograničavaju ista prava drugih. Sporazum jedinki, strahom za egzistenciju upućenih jedni na druge, više ne važi. Nasilje kao pojavni oblik je samo posledica činjenice da su glupi i ludi seli za kormilo opasno nagnutog broda…da povlače konce krpenih lutaka unutar kojih se nalaze naše nesavršene duše.
Dok je dugme na dohvat mesnatih prstiju lečenog teksaškog alkosa niskog koeficijenta inteligencije i ljudi poput fašiste u pokušaju koji smatra da džakovi eura predstavljaju ulaznicu za tajno društvo šarmantnih, svet je opasno nagnut na prozor vagona, mala nepažnja, glupost koju pomenuti poseduju u izobilju i završićemo na šinama, pod vozom.
O Berlusconiju smo pisali (vidi blog Stadion ti se klanja…IMPERATORE), da nema ambiciju da upravlja stvarima, njegov primitivizam zaodeven u budalasti nagon da uvek kaže ono što misli, ponekad bi delovao simpatično. Ovako, sama pomisao da, sitni prevarant sa talentom za kupovinu propalih fabrika i njihovu udaju za naivčine svih vrsta, ima pravo odluke, je zastrašujuća. Mislite da razmišlja o sinovima svoje zemlje čija se krv mešala sa naftom koju iračka zemlja bljuje iz svoje utrobe? Verujete li da mu je stalo do masa sunarodnika koji se već osećaju kao slepo crevo razvijene Evrope. Danas je Italija sjajno mesto da provedete odmor, ali i loš izbor za život. Svakodnevica su renensansni gradovi koji se guše u smogu i mirišu na očaj ljudi suočenih sa istinom da se od rada više živeti ne može. Stvarnost udara tamo gde su Latini najslabiji, u “dolce vita”. Lep život je privilegija patricija, plebs grca, daleko od očiju ljudi poput Berlusconija. Od novca se obično nadujete, koža postane neosetljiva…tokom proteklih godina Silvio se pucao Botoxom ne bi li zaustavio vreme, to je dodatno pečatiralo njegov obraz.
Zbog čega sam vam ovo pisao?
FC Milan sutra stiže na Comunale, prilika da mi gobbi razbijemo omiljenu igračku deteta koje nikada nije odraslo. Da zadamo udarac primitivizmu i želji da se prežderavanjem za stolom sa drugima čiji su tanjiri prazni. Da razbijemo famu o manipulatoru koji se dobro snalazi u pijačarskoj politici kakva je italijanska. Da seljaku, koji pokušava da malograđanštinu proda kao obrazac ponašanja, prevrnemo tezgu. Ma, da učinimo nešto od čega će se pošten svet osećati bolje…
Sutra ne igramo protiv Maldinija, Kake i Pirla…nego protiv njihovog gospodara. I našeg, u krajnjem slučaju.
O drugom članu svete koalicije testisa s početka priče nekom drugom prilikom. Čovek koji je uništio sve čega se dotakao, u američkom maniru nepoznavanja svega što dolazi sa druge strane okeana nije zainteresovan za fudbal. Sreća naša, inače bi to bio kraj predivne igre.
