Priča koja je pred vama ima nameru da sruši idilu letnje dokolice, praćene svim onim slikama modrog mora, kupaćim kostimima koji u kombinaciji sa jarkim suncem raspaljuju maštu, ali i bubuljice na licima teenagera. Sva ona egzotična ostrva, ma u kom se arhipelagu baškarila su prevara…opsdnuti to znaju. Istina, mi smo u manjini ali kujemo zaveru koja će srušiti leto sa pijedestala omiljenog godišnjeg doba. Pocepaćemo sve one kalendare sa top destinacija, nasućemo oštro kamenje na one uređene plaže pod zaslepljujuće belim peskom, jebi ga…navući ćemo delfine na heroin pa neće biti onako mili i prijateljski nastrojeni prema ljudima…  Uplašeni? Spremate se da me posavetujete da potražim pomoć? Okrećete najbližu stanicu narodne milicije? Pišete mail adminu kako bi ga upozorili na devijantno ponašanje? Neki podmazani šraf u švajcarskom ili nemačkom sistemu bi to učinio, ali oni ne razumeju jezik balkanskih plemena…naša leta su spaljena zemlja, malo isforsiranog paradajz turizma, služenje bogatima uz psovku koja završava na bradi… i to je to.  I, na tu muku, fudbal se svodi na beznačajne turnire posvećene slabom pivu, telefonskim kompanijama koje služe da određeni timovi budu proterani iz Serie A (pitajte Massima Morattija), avionskim korporacijama, proizvođačima svakavih sranja tipa “stomak eliminator” ili “Džirlo devojka” (dobro, ova poslednja dva sam izmislio, ali ne bi bilo loše organizovati jedan takav fudbalski turnir u julu, kada je sunce najstrašnije u kombinaciji sa dosadom). Pun mi je kofer beznačajnih prijateljskih utakmica i loših transfer kampanja…imam utisak da se svaki beznadežni fudbaler ovog leta zavetovao da će pregovarati sa nesposobnom upravom Juventusa, samo da bi mene nervirali. Pokušavam Hani da objasnim da se tata uvek ne ponaša ludo, ali leto je i Juventus deluje kao dobrovoljno pevačko društvol, prima svakoga kao smrt ili prihvatilište za siromašne…doduše, ne sa tako plemenitim namerama. Moja mišica guguče i ništa joj nije jasno, prasac u Juventusovom dresu u uglu kreveta je neobično tih i on zna šta se sprema. Čuva suze za jesen…neče nebo biti usamljeno u plakanju, jedna poveća grupa ljudi, što svoju grbu nosi kao zastavu i hrabri se slavnom prošlošću će biti deo tog hora narikača…otećemo posao onim babama u crnom što za dnevnicu od pokojnika naprave sveca za deset minuta.   Ali, valjda ste apsolvirali moje blogove, fudbal je patnja…   Leto inače ne pati od kreativnosti, dosadno je u ponavljanju jeftinih trikova, dalo je Špancima razlog da međusobnu mržnju tokom evropskog prvenstva ostave u poslednjoj fioci i za trenutak zaborave da su se u ime kaudilja i republike ubijali. Leto nam je ponudilo latino sapunicu o bitangi zvanoj Cristiano Ronaldo, siti i ugojeni momak je pljunuo na klub koji ga je nahranio ali je

Manchester obrisao obraz i pravio se da se ništa nije dogodilo. Ronaldinho će u Milanu pokušati da nađe radost i osmeh koji je zaturio po uličicama Barcelone. Ostalo je kao crtica koja popunjava dno novina, vesti koje se nikoga ne tiču, nejestiva kaša koju čak i beskućnici preziru.   Ali vidi se već kraj, vidi se žarka, crvena lopta kako plovi na horizontu…opusteće plaže, palme će izgubiti društvo bronzanih ljudi i oskudno odevenih žena…nazire se kraj toj isforsiranoj promenadi na pesku. Leto je kao i morska ljubav, instant događaj, slatki beg od stvarnosti koji nema posledice.   Naše vreme, zajedno sa listovima koji lagano ateriraju i miluju sprženu, od suše napuklu zemlju, dolazi.   Počinje.

This entry was posted on Friday, August 22nd, 2008 at 7:29 am and is filed under Juventus World. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.