Pokret za ukidanje dvorske lude
Čitanje Gazetta dello Sport svakako nije najsrećniji način da se započne dan ali čak i hedonisti ponekad anđeoski prah zamene biljkama sumnjivog porekla. Gomila glupih naslova, imbecilnih poređenja i benigno oduševljavanje nad pobedom lažnog šampiona u Champions League…gazda Moratti je odlučio da uloži u imidž ili je prisluškivao pokojeg kukavnog urednika..svejedno, tek novina liči na Interov fanzin. Subverzivni novinari, mangupi u njihovim redovima ili ako baš hoćete par umova koje još nije opio miris nafte kojom Inter hrani laž o svojoj veličini, danas su preneli zanimljiv tekst…(http://www.gazzetta.it/Calcio/Estero/Primo_Piano/2007/11_Novembre/08/materazzi.shtml)…
autora Tonija Negra koji je u dodatku za filozofe u pariskom Liberasionu kritikovao modernu igru i Marca Materazzija nazvao simbolom „fašistoidnog fudbala u kome prevladava “vincit, regnat i imperat“. Nemam vremena da prepričam čitav tekst ali „vincit, regnum, imperat“ je verska aklamacija…u prevodu na jezik balkanskih naroda značila bi „umro, vaskrsao i zavladao“ i odnosi se na Gospoda našega. Naravno budale su dodale određenu fasci konotaciju, a ideja Tonija Negra je da calcio moderno prikaže kao svet diktata i novog desničarskog ludila koje je zahvatilo jadnu planetu. Vizija novog slobodnog sveta više nije oličena u predivnoj igri kao što je to bio slučaj u prvoj polovini 20. veka već jedino ragbi i to argentinska verzija može da bude nada. Da ne smaram, tipovi kao Materazzi su oličenje svega lošeg što nagriza naš svet i fudbal kao njegovu vernu kopiju. Jebi ga, nemam ni vremena, ni volje da krajem nedelje ulazim u tanana filozofska meditiranja o bari u kojoj se brčka moderno loptanje. Teška je to tema za nas male ljude ali napisao sam par prethodnih rečenica da bi vas upozorio da svet nekada u najboljoj nameri daje moronima previše značaja. Marco Materazzi je odrastao čovek sa mozgom dečaka. Neko koga je zlatni prah sudbine slučajno dotakao i učinio ga junakom u noći kada su pravi heroji završili na giljotini. Famozno finale u kome se ekipa Juventusa podelila na dva gola i igrala za titulu svetskog prvaka je mogao da reši neko od nas. Umesto toga na naslovne strane je iz pogrešnih razloga stigao outsider, lakej koga su vile greškom pretvorile u princa. To što ga je jedan od najvećih iluminatora u istoriji igre udario glavom je najveći uspeh Marca Materazzija, dvorske lude u ekipi ozbiljnih ljudi koji zaslužuju da se nazovu najboljima na svetu. Zidanova sestra i majka se nisu osećati bolje nakon onog nabadanja ali kralj nekako mora da obuzda budalu u šarenoj odori koja je prešla granice dobrog ukusa u izmotavanju. Moron je pisao knjige pokušavajući da se ogrebe o deo slave plemstva ali lude nikada ne sede za trpezom već kraj nogu gospodara, osim u trenucima kada je nekom potrebna jeftina zabava. Eto, nekoliko godina kasnije mu čak i filozofi posvećuju radove. Na italijanskom štandu na sajmu knjiga prelistao sam biografiju Marca Materazzija koju je jadnik nazvao „Ratnik“. Pompezno i prazno, pokušaj da nas uveri u značaj prostačkog čina koji je maleni ožiljak na karijeri jednog velikog a stvar za diku kod beznačajnog fudbalera. Samo u tome su monarh i luda spojeni, kod jednog je to detalj kod drugog stvar oko koje će mu se vrteti život. Inače, odmah sam potražio mirišljave maramice nakon što sam dirao stranice sramote…nema ih na sajmu, to je ozbiljna primedba svih koji su se izložili opasnosti odnosno kontaminaciji. Trebalo bi voditi računa o mentalnoj higijeni posetilaca ali i o prostoj zarazi. Autor filozofskog traktata Toni Negro je inače pripadao ekstremnoj levici, godinama je čamio u egzilu nakon što je utekao italijanskim vlastima. Nekada je predavao na čuvenom univerzitetu u Padovi. Poseduje revolucionarno iskustvo…ako poželi da oformi pokret za gerilsku borbu protiv svih Materazzija na svetu, tu sam.
