Pišanje uz vetar…
I tako…Zebina je nalupao kamermana u Cagliariju…uplašili smo domaćina i pobedili golom u 90. minutu. Startovali smo sa dve pobede, neiskusni već pričaju o tituli i povratku izgnanika na tron. Novinari koji u svojim perima imaju manje talenta i časti od tandema Black Adder i Baldrick ( Crna Guja i njegov prištavi sluga), već su požurili da nas okrune i ukrcaju se u piratsku lađu sa blagom. Dobro, to je večiti kompleks sluga Rima koji nikako da napoje oči novcem i titulama koje klubovi sa italijanskog severa ljubomorno čuvaju u riznicama.
Da se vratimo u leto 2006. kada su se utrkivali ko će jače zamahnuti kamenom, ko će proliti veću hrpu govana ka klubu koji se spremao da otpočne turneju po selima širom “Patrije”? Da se podsetimo kako su ismejavali Buffona i Del Piera koji su im nekoliko nedelja pre, dali novi razlog za osionost i potcenjivanje ostatka planete trijumfom na Mondijalu u Germaniji?
Eto, neke dve godine kasnije ( što su samo najobičniji zarez u velikoj knjizi calcio istorije ), većina članaka karakteristično miriše, oseća se na materiju u kojoj plivaju mediju u pokušaju da se dodvore oživeloj imperiji. Samo prelistavanje štampe kvari ukus jutarnje kafe, izaziva tektonske poremećaje želuca i mučninu.
Bardovi gluposti idu tako daleko da nas proglašavaju za predvodnike novog talasa na kome će se jedriti uz želju da se postigne gol više od protivnika. Utrpali smo po pet lopti Romi i Livornu, po tri Cagliariju i Parmi u Coppa Italia…ličimo na Harlem GLobtrotterse ali samo pred protivničkim golom….pred Buffonom smo više nalik onom drugom timu, što glumeći budale pomaže Harlemovcima da show bude kompletan. Mislim da se klovnovi zovu Washington Capitalsi (ako su im potrebni novi igrači neka uzmu Zebinu i Legrottaglie, sjajno bi se uklopili).
Ovo nije Juventus kakav bi trebalo da bude…kod nas tradicionalista nedeljno mešanje nelagode i straha svaki put kada je lopta u našem kaznenom prostoru, samo hrani nove sumnje. Znate šta je pojam dobre igre za prosečnog gobbo? Da vezni red trči poput bosonogog Kenijca na Olimpijadi, da se Buffon dosađuje i ćaska sa centralnim bekovima, da Bionic Nedved svojom energijom zaseje strah na protivničkoj polovini. Da Capitano u naletu genijalnosti koja u njegovoj igri kao najlakša stvar na svetu omogući Trezegetu da dotakne loptu jednom u 90 minuta, i da taj dodir u stvari ispiše konačnih 1 - 0. I da se naslađujem na pomisao da protivnik odlazi sa terena uz impresiju da mu je malo nedostajalo…i da čvrsto verujem da će upravo taj utisak imati ponovo naredne godine.
Ostavite lažnom šampionu Interu, raskošnoj Romi i elegičnoj Fiorentini slavne poraze, utehu u lepoti i rešetanja svoje i protivničke mreže…njihova usta puna su epova ali su im sobe sa trofejima prazne. Njihovi navijači pamte neuspehe, mi smo tu samo da ih sažaljevamo u nedostatku sopstvenih poraza.
Pobedite sa 1 - 0 Udinese u sledećoj utakmici, iskopajte rov na protiv Rome u 4.kolu, darujte nam dve velike nule na kraju utakmice na onom grandioznom semaforu na rimskom Olimpicu ( na tom elektronskom monstrumu zaista retko ispisuju čestitke šampionu…oprostite ali mi umišljenost navijača “vučice” daje za pravo da budemo pomalo zloban ).
Pišanje uz vetar obično završi kao mokra mrlja na pantalonama…hajde malo da patimo tokom godine kako bi se u maju smejali. To je naš put. Ostavite drugima ozarenost septembra i Božićnu nadu. Takvi leto dočekaju u suzama.
