Savijanje šije na našem malom poluostrvu je nacionalni sport na koji svi polažu pravo. Srbi, Hrvati, Bošnjaci - kolektivno gutanje govana uz osmeh i traženje opravdanja, to je smisao postojanja balkanskih plemena. Radujemo se svojoj porciji kao Brazilci karnevalu ili Italijani avgustu mesecu, kolektivni strah da će biti gore od najgoreg je zapisan u DNK većine Balkanaca.
Zbog toga nije ni čudo da diktatori ovde cvetaju kao lale u Holandiji. Podanici venu ali vegetiraju, tek kao kulise, dovoljno siti da podignu ruku i aminuju. Ne pričam ovde o kolektivnoj odgovornosti ali nije baš da narodi nisu krivi…komunistički soldati su se uspinjali do prestola i titule generalisimusa na rukama gomile, partijski apartčici su zavili u crno milione tako što su im spevani epovi. Bitange iz predgrađa i dileri droge su zajahali vlast tako što je za njih neko glasao. Nemojte biti licemeri, ima naše odgovornosti itekako… i krvi na rukama, samim tim što smo zatvarali prozore i krili se ispod jorgana, pokušavajući nečinjenjem da oteramo zlo. Miloševići, Tuđmani, Orići, Mladići, sluge i gospodari, topovi i konji na šahovskim tablama su sejali zlo, svaki put kada ne vidiš i ne čuješ zapiše ti Bog jednu recku u tefter. Tek da ne zaboravi koliko će kotao biti dubok.
Pišem vam ovo dok čekamo da jedan od balkanskih kasapa koji je na sopstvenom primeru pokazao da neki lekari počinju da liče na svoje pacijente bude otpremljen u Scheveningen. To je za neupućene sud koji nekog zlikovca što stavi naočare da bi izgledao kao intelektualac i likvidira sve svedoke jednostavno oslobodi. Drugog osudi na kaznu koja znači ugodan povratak kući gde ga dočekuju kao heroja. Trećem samo predstavlja poligon za iživljavanje ludila koje je preseklo crvenu vrpcu stratišta širom nekadašnje SFRJ.
Isčekivanje se pretvara u nervozu, jedva čekam da budalu utamniče i ključeve bace negde daleko…u međuvremenu peva mu se u čast, slavi se smrt nevinih i kao i obično navijači su vesnici zla. Ne postoji stadion u bivšoj Jugoslaviji na kome se nisu prizivali zločini, na kome se nije skandiralo ubicama, sa čijih se tribina nije širio prezir prema slabima i nemoćnima. Uvek su na stadionu curve bile te koje su prve bacale kamen. Na drugu veru, na suseda, na tuđu čast, na nečije svetinje…normalno, najčešće kada nema nikoga da uzvrati.
Gledao sam scene sa utakmice između smešnog prvaka moje smešne otadžbine i Lyona. Iskoristili su jedan običan prijateljski meč da se narugaju normalnima, da podsete da zlo još uvek pušta pipke i ma koliko ga duboko zakopavali uvek ima način da nađe put do površine. Jebo te, kao da ima osam glava, aždaja koju policije, vojske, nepismeni, glupi, siromašni gaje u nedrima i čekaju trenutak da joj pokažu prečicu do zla.
Sutra će neki moron sa druge strane zida odgovoriti, stvoriće i Albanci svoje navijačke grupe kako bi slavili osvetu kao princip postojanja, osvanuće neki mudžahedin na kakvoj tribini u Bosni da na teren pošalje svoju aždaju. Nemani spavaju tu iza ugla i rane gnoje…i svaki melem u vidu tamnice za ubice samo je mala prilika da odahnemo…kuga se ne leči lepim rečima ili ćutanjem. Setite se toga dok sa mandarinskim mirom gledate kako se grupica tupana zabavlja kopanjem po grobovima i vređanjem mrtvih i nevinih.
I na kraju, znate da je putovao u Italiju, da navija za Lazio i Inter?
Dodajte mu još deset godina na kaznu, čisto iz zezanja, jer je gubitnik. I ne zanosite se da će ga boleti, za takve suda i pravde u ovozemaljskom životu nema….

This entry was posted on Tuesday, July 29th, 2008 at 12:10 pm and is filed under Juventus World. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.