Najtanja knjiga na svetu
Kada sam napisao poslednji tekst pre nekih mesec dana, nisam ni sanjao da će na neki način biti proročanski. Prosečnost je vrcala iz svakog poteza Juventusa, počev od trenera preko ove jadne uprave, do većine igrača (izuzimam naravno senatore, predvođene Mesijom…ali oni nisu novi Juventus, već blago preostalo iz riznice koja je sve praznija).
Putovanje u rupu, na milost i nemilost izgladnelim glodarima koji svoju bedu sakrivaju iza Mourinhove nepodnošljive arogantnosti se ispostavilo kao prava slika današnjeg Juventusa. Karakterističan miris straha, paralisani stari i umorni čovek kraj aut linije, igrači poput guski u magli…te guske su jednom spasile Rim, ali u fudbalu se pomenuta vrsta teško snalazi. Verovatno tako izgleda svaka imperija pred padom. Onaj zbunjeni čikica što su mu gazde natovarile predsedničku krunu umesto šarene kape dvorske lude je postigao cilj. Danas je Juventus simpatičan, čak izaziva sažaljenje u svojoj potrebi da se dopadne budalama.
Kažete primili smo glup gol u Milanu?
Složićemo se, glupaci primaju glupe golove, teren napuštaju sa glupim osmehom na licu i ne shvatajući da su ispali glupi. Trebalo je da tu lekciju naučimo kroz istoriju…što je najbolje, ne na svom primeru, već gledajući druge tupsone koje smo na takav način ispraćali. No, pisao sam o tome mnogo puta, ne bih da se ponavljam…izgleda da su se uloge izmenile.
Sve bi se nekako lakše podnelo da nije onog smetlara na klupi. Podseća na Superhika, zaista otima siromašnima kako bi se dodvorio bogatima poput Montezemola i Morattija. Đubretar koji za pet godina života u Londonu, naučio dve fraze na engleskom i eventualno da pokaže prstom na hleb u prodavnici, je odmah nakon blamiranja protiv Intera izveo najbolji tim u beznačajnoj utakmici u Sankt Petersburgu. Jadniku su založili ispod dupeta, pa je osetivši vrelinu požurio da gurne Del Piera i Nedveda da se lomataju po zimi kako bi osvojio bod koji nikoga ne zanima.
Pobeda protiv Reggine? To je kao kad pobedite mucavca u brzom čitanju naglas i još ste bezobrazni da slavite svoje umeće.
Biti drugi? Dobar rezultat, ako se ne zovete Juventus.
I za kraj, pobeda u Lecceu koja je donela ono što svako zna, klica novog Juventusa buja u umu Sebe Giovinca. Valjda jedini dostojan da ponese Alexovu krunu, Formica Atomica (ili ti “atomski mrav”, za one što slabije divane italijanski) je ulio tračak svetlosti u bunar u kome plutamo nadajući će da će nas neko izbaviti.
Taj spas počinje onog trenutka kada tupan kraj klupe bude dobio rešenje za penziju, kamin, papuče, naočare za čitanje i priliku da opiše svoje uspehe i trofeje. Biće to najtanja knjiga na svetu.
