Utihnulo je slavlje, ostaje da mi, što slabije računamo (odnosno ne pristajemo na promenu Julijanskog kalendara), u miru provedemo naše blage dane. Reći će neko da još nismo ni zakoračili u 2008. ali svejedno, veći deo sveta neće nas čekati, kamenje se kotrlja a strasti razbuktavaju.

   Ovo je, uz leto, jedino doba godine kada večito nezadovoljni prodavci magle sa mukom sakrivaju osmeh. Calciomercato, odnosno zimska pijaca robova, otvorena je čitavog januara, vreme je da se grejemo nadom, uljuljkavamo lažnim vestima, okrepimo lažnim snovima. Zavodljive neistine nam miluju razrogačene oči dok gutamo bombe sa masnog papira. Piskarala nam serviraju ono što želimo da čujemo, prave idealne timove, šapuću o đavolskim rabotama koje će nam promeniti živote. Imena igraju na stranicama novina, ništa nije preveliko, nikakvi ciljevi se ne čine nerealnima…prelazni rok je počeo, isčekujemo mesije, grozničavo kombinujemo, menjamo svet. Kada medeni mesec prođe niko od nas se neće sećati obećanja, niko neće tugovati za ugaslom nadom. Opsednuti nemaju vremena da venu kao kakva devojka u elegijama…živimo brzo i hranimo se fragmentima vremena…ne ostaje vreme za rekapitulaciju.

   Zbog toga svaka izgovorena reč, svaka laž više nema težinu, zatrpava ih hrpa novih izmišljotina…na tom šarenom karuselu svi se ludo zabavljaju jer posledica nema.
   Calciomercato je instant zabava, služi za jednokratnu upotrebu i lako se zaboravlja. Zaista verujete da ću u utorak ujutru patiti što su novine lagale da će se Enzino Maresca vratiti u Juventus?

   Deo nas umro je sa njegovim prelaskom u Fiorentinu, danas kada ga vidim u dresu Seville više nisam ljut, pre će biti da osećam neku mešavinu gorčine i sete. Ali trenutak kad pomislim da ta priča nije završena sličan je buđenju iz divnog sna…mislim, nekako postaješ svestan da ti se podsvest opet narugala ali ipak prijatno mrmljaš dok uzaludno pokušavaš da na kapcima sačuvaš ostatke prethodne noći.
   Drugim rečima, malo dobre zabave koja ništa ne košta. Mala prijatna laž koju progutamo, nekažnjeno maštanje, surfovanje oblacima nakon čega pad ne boli.

   Volim calciomercato…iako znam da će onaj idiot Secco zaključati kasu ili pokloniti sveti dres nekom nemuštom Brazilcu što odbija da diše ukoliko nije dobro plaćen. Ipak, do 31. januara odlučno kažem “ne” stvarnosti i odrastanju…

 365 dana je ionako dovoljno dugo vreme…ozbiljnost bi ga već sada učinila nepodnošljivim.

This entry was posted on Monday, January 7th, 2008 at 8:47 am and is filed under Juventus World. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.