Mali traktat o globalizaciji
Globalizacija…to ti je kad svi mogu sve i svuda, na primer, diler droge ima šansu da postane potpredsednik skupštine.
Ova genijalna misao nije uobličena u umu Noama Chomskog ili kakvog drugog ideologa slobodnog sveta već mog ortaka u subotu ujutru, uz prvu kafu…kada je ponedeljak i zadovoljavanje golih ropskih potreba u drugom planu pa sužnji modernog doba mogu da puste mašti na volju. Teorija vredna divljenja proistekla je kao posledica gledanja emisije “MTV Cribs” u kojoj ljudi bez škole, odgovornosti, osnovnog vaspitanja i osećaja za ukus imaju kupatila oslikana kao Sikstinska kapela, dnevne boravke veličine JFK aerodroma, vozni park poput sultana od Bruneja, bazene na kojima bi mogla da se održe olimpijska plivačka takmičenja.
Kako?
Razmišljaju globalno, danas se turski teenageri u Zapadnoj evropi oblače u vrećaste pantalone, košarkaške dresove i patike na “naduvavanje”. Danas se deca na Balkanu pronalaze u besmislenim pesmama o getoiziranom New Yorku…u ovom trenutku neki klinci u mom i vašem komšiluku svoj bol odmeravaju prema stepenu siromaštva u prikolicama u predgrađu Detroita. Eminem je reinkarnacija Sinana Sakića na ovim prostorima, pogađa svojim jezikom i sirovim emocijama izdanke propale srednje klase koja se odavno preselila u lumpen proleterijat u čudnom poigravanju istorije sa svojim ciklusima. Niko nema snage da nekadašnjoj deci komunizma koja su alavošću i odsustvom samokritike sjebala svoj porod da saopšti mračnu činjenicu…DANAS SE NA OBODIMA ZAGREBA, SARAJEVA, BEOGRADA I U VEČITO ZAVIDNOJ PROVINCIJI ŽIVI LOŠIJE NEGO U HARLEMU. Dah unificiranog globalnog sveta samo nam je omogućio jednake kriterijume za merenje nemaštine.
Ali, ne budimo prestrogi prema globalizaciji, donela je i pojas za spasavanje u svetlu McLuhanove teorije “globalnog sela”. “Elektronsko doba” nas je približilo pravim stvarima, donelo nam miris elitne zabave, jeftin pristup vrhunskoj umetnosti, fudbalu, muzici.
U ovom trenutku je na forumu “Juventusovih” navijača na tehnološki zaostalom Balkanu gde ni 5% pripadnika zavađenih plemena ne koristi net više ljudi nego na web stranama olinjalih i tragikomičnih klubova u Srbiji i Hrvatskoj.Dres Manchester Uniteda je prodavaniji u bilo kojoj “Nike” prodavnici u istočnoj Evropi od opreme klubova koji su se od strogo kontrolisanih državnih projekata pretvorili u ničije vlasništvo i poligon za iživljavanje sveže ispilelih oligarha.
Znate koja je omiljena zabava na severu Evrope? Vikend u Londonu…na utakmicama Premiershipa. Hodočasnici iz Osla, Stockholma, Geteborga hrle na engleske tribine hraneći strast subotom popodne. Vodeći svetski klubovi imaju web prezentacije na kineskom. Zlobnici će reći da je na dalekom Istoku lako doći do dresa nekog velikog kluba, dovoljno je da ukradeš jedan u rupi u kojoj ga šiješ za bednu nadnicu…ali svejedno, u globalnom svetu zaista možeš sve.
Čak i onaj diler sa početka priče umesto politike ima mogućnost da kreira profil na webu, da umeće reketiranja, otimanja, uništavanja protivnika, pucanja u državu i temelje poretka predstavi širokim masama, uputi i zavede, nađe istomišljenike, regrutuje svežu krv.
Zato, ne budite prestrogi prema globalizaciji…izbori koje imate pred sobom sada brišu alibi upiranja prstom u druge za sopstveni neuspeh, ali, u isto vreme, novo doba daje priliku za bezbrojne nove pokušaje.
Makar nam nikada neće biti dosadno.
