Lament nad Londonom…i praznim birtijama
Noćima ne spavam zbog britanske ekonomije. Vlasnici pabova, trgovci raznih profila, bledoliki učtivi prodavci nacionalnog ponosa ostaće bez gomila funti ako Englezi ne odu u Švajcarsku i Austriju. Prelistavam štampu i histerične tabloide, ljute se na sebe ali i nepravedni treći svet koji odlučuje o sudbini nekadašnjeg carstva. Osnivači najlepše igre na svetu, nekadašnji misionari lopte se nalaze pred provalijom, bezdanom u koji će sahraniti nadmenost i istorijom hranjen mit o posebnosti, kada je fudbal u pitanju. Engleska je verovatno jedina zemlja koja nije najbolja u nečemu što je izmislila. Pokušajte da zamislite situaciju u kojoj Kinezi ( i ostale azijske varijante u okruženju ) ne dominiraju u stonom tenisu ili Kanađani ne učestvuju na svetskom prvenstvu u hokeju. Ili Amerikance koji nisu u borbi za medalje u basketu na kontinentalnom i svakom drugom prvenstvu. Fudbal na ostrvu je zabava za neuke, papazjanija laži o navodnom fair play pristupu i tradiciji koja se na kraju proda ruskim skorojevićima ili nekakvom tamnoputom gospodinu koji uz prezime ima prefiks „al“, ili kakvom američkom magnatu kome nikako nije jasno zbog čega je lopta izgubila oblik jajeta a igrači ne nose kacige. Niti su Britanci moralniji od drugih naroda, niti su njihovi timovi viteške organizacije…Premier League se odrekla tradicije samom činjenicom da je tribine ispunila dobrostojećim robovima globalnog društva a da stari plebs može eventualno da čuje galamu sa stadiona dok u obližnjim pabovima cevči pintu i bulji u ekran. Navijač Arsenala u svetom dresu nikada neće prepoznati svog suseda, lokalnog klinca, nekog koji je othranjen na vazduhu severnog Londona. Ne ide kompolitski duh engleskih timova sa tradicijom kojom pokušavaju da zasene nemoć na terenu. Koliko engleska reprezentacija ima titula? Jednu, koju su viteški oteli Nemcima uz slepog sudiju iz Azerbaijana. Šta će Evropa izgubiti time što ih, nadam se, neće biti na kontinentalnom prvenstvu. Pa recimo, nećemo gledati pijane budale na tribinama koje u alkoholnim isparenjima veruju da je tim preko noći naučio da igra fudbal. Ostaćemo uskraćeni za fanatično traženje Crouchovog čela u kaznenom prostoru i zadivljujuću Lampardovu sposobnost da uguši svaki tračak kreativnosti u igri jedinog ozbiljnog batice, Stevena Gerrarda. I da, one napucane verenice reprezentativaca neće imati šansu za šoping u Zurichu i Vienni ( i nisu neka mesta za kupovinu ). Može neko reći da sam suviše oštar, ali na vrh glave mi je da kakav ugojeni, prozirni degenerik iz one kiše i večne sumaglice sebe predstavlja boljim nego što jeste. Videti ih u Grčkoj leti kako nalaze uvek način da se iznova prikažu kao najbolji manekeni Darvinove teorije tera vas da se stidite u njihovo ime. I da ludite, dok drže lekcije o tome kako je nasilje na italijanskim stadionima znak da civilizacija jedino dobija smisao zapadno od Dovera i kanala. Vole da kažu da su samodovoljni i izdeklamuju par primera iz istorije svog izolacionizma koji, po njima, predstavljaju potvrdu takvog stava. Fino, imaće još jedan prilog za teoriju sutra uveče kada Rusija pokupi bodove iz Israela a Hrvatska remizira u Skoplju. Eto, mogu s vremena na vreme očevi modernog fudbala da odigraju pokoju prijateljsku sa nama iz trećeg sveta, čisto da dokažu svoju nadmoć. Recimo u sredu…valja početi pripreme za novi ciklus kvalifikacija. Mada i dalje mi se srce cepa zbog gazda pabova…biće to loša godina.
