Katran i perje za palog vladara
Na Apeninima se neke stvari ne menjaju nikad, s vremena na vreme narod se zasiti hleba i predvidljivih igara pa zatraži glavu imperatora. Tada onaj koji naivno veruje da je od Boga izabran ima nekoliko opcija :
- da priredi oproštajnu zabavu i utone u izmaglicu nekog drugog sveta nakon što iseče vene…ovo se u teoriji smatra dostojanstvenim ispraćajem iako ne podrazumeva penziju.
- da pokuša da pobegne kroz zadnja vrata sa ljubavnicom i par vernih slugu…praksa je pokazala da ovakvim izborom imate veliku šansu da završite kao nepomični stanar kakve jaruge kraj puta.
- da skupom suptilnih postupaka u koje uključujemo podmićivanje, pretnje, žrtvovanje nekih nebitnih likova odvuče pažnju podanika na drugu stranu i spasi kožu u poslednji čas. Ovakve mere su davale rezultate ali nevolja je što su vremenski oročene to jest kratkog daha. Istorija ovakve situacije posmatra kao kupovinu vremena, koje ima nezgodnu naviku da brzo istekne kada je glava u pitanju.
Ipak nikada,do jutros,nisam čuo da L’Imperatore završi na klinici za bolesti zavisnosti. Jebi ga, ne ide da Nerone, Caligola, Diocleziano pohađaju Betty Ford kliniku…
Zajebavam se naravno, ali tužno je gledati kako se najveći gubitnici u italijanskom fudbalu odnose prema ljudima koji nešto znače navijačima. Vieriju su prisluškivali telefon, Adriana koga su jednom zvali Imperatorom Milana sada valjaju po blatu i prosipaju mu katran i perje po glavi kako bi ga što više ponizili. Teretni konj koga su izdale noge ima više dostojanstva od Brazilca. Nude ga kao polovnu robinju na pijaci, još malo pa će ga menjati za tri kokoške i pokvarenu mašinu za veš. Poslednja ideja je da ga odvuku na kliniku i izleče. Od droge, alkohola, depresije…nemam pojma od čega, ali pogrešna je dijagnoza, Adriano boluje od Intera. Poslali su oni na smetlište i mnogo bolje igrače nego što je svrgnuti imperator.
Neko će reći, ko mu je kriv, poverovao je u pogrešnu ideju i neka sada plati ceh.
Ne volim Adriana, to je siromaško koga su postavili pred punu trpezu sa namerom da ga udave hranom. Neko ko pored akvarijuma italijanske lepote u koji mnogi fudbaleri zamoče ruke izabere da šalje SMS - ove ocvaloj srpskoj pevaljki sa veštačkim sisama i pogrešnim naglaskom definitivno ne može da bude heroj. Ali, žao mi ga je, ima suviše talenta za loptu da bi završio na prašnjavom terenu pokraj nekog vašara, kao zvezda večeri.
Izgleda da mu nema pomoći, Inter je neizlečiva bolest, mada, kada je Adriano u pitanju, voleo bih da je drugačije.
