Juzna tribina ili klupa u parku?
Biti navijac znaci nemati devojku…
Jednom je neko u mojoj blizini, sa iznenadjujuce finim smislom za ironiju, tako prokomentarisao skup pripitih muskaraca koji pokusavaju da naguraju svoje pivske stomake u rasklimatani bus. Upadljivo odsustvo zena (lepih primeraka suprotnog pola, da budem precizan ) na bucnim odisejama sirom minijaturne nam domovine navodi na pomisao da prosecan konzument ULTRA pokreta ima siromasan ljubavni zivot.
Da li je pesma sa punih tribina nedeljom popodne samo krik kako bi se privukao komadic paznje onih lepih stvorenja koja nas gledaju kao smrdljivi sir ?
Da li je opsceno skandiranje zapenusale mase sublimacija za nezadovoljenje nasusne potrebe da budes voljen ?
Mnogo komplikujem…pitanje je, u osnovi, jednostavno…DA LI NEDOSTATAK DRUSTVA ZA ROMANTICNU SETNJU PO PARKU TOKOM VIKENDA, ZA POSLEDICU IMA ODLAZAK NA TEKMU SA GOMILOM SLICNIH NESRECNIKA?
Pomislim da je tako kada primetim dojucerasnjeg pripadnika zloglasne crew sa tribine, koji grcevito steze prvu devojku u zivotu i prelazi na drugu stranu ulice kada spazi nekoga sa salom oko vrata. Shvatam, ne ide da budes zao i zaljubljen, da pises pesme i, u isto vreme, poharas benzinsku pumpu na povratku sa gostovanja u prestionici. Da sapuces na klupi u parku, i sapuces u zasedi pred kucom nekog neprijatelja koji navija za gradskog rivala. Jebi ga, neke stvari ne mozes da pomiris.
Nije da neki ne pokusavaju. Omiljeni su mi ludaci koji devojku dovedu na tribinu i pruze joj takvo vantelesno iskustvo da ona ima jednostavan izbor…da se odseli u nepoznatom pravcu, ili hrabro iskapi gajbu piva i pocne da podriguje kako bi se dopala okolini.
Ili devojke koje prolaze tecaj savremenog fudbala i neoprezno, tokom nabrajanja legendi kluba, velikih datuma i nevaznih poraza (svi porazi su nevazni, eto vam mali savet, drage moje, ako decko pocne da smara sa fudbalom ) primate kako je Alessandro Nesta ‘bas sladak’, ili Paolo Maldini poseduje ‘personality’. Poenta je da su zene obicno sposobne da teoretisu o fudbalu koliko i ja da raspravljam o principijelnoj borbi Naomi Campbell za spas suma koje nemilosrdno unistavaju ozonske kise.
Ima li resenja ?
Na srecu, mi opsednuti vremenom ocenimo da prepoznamo onaj sazaljivi pogled ‘normalnih’ u trenutku kada zelja da za temu nametnemo ucinak Juventusa u letnjem prelaznom roku postane neizdrziv. Klonim se ljudi kada me uhvati ludilo, biram drustvo, lovim ostatak zaposednutih na navijackim forumima, krijem maniju u direktnom kontaktu sa lljudima.
I kada me devojka pita hoce li ikada uspeti da se izjednaci sa Juventusom u mojoj percepciji najvaznijih stvari u zivotu, imam odgovor…
Osim nedeljom popodne, ili sredom uvece…
