Jebeni svet slepo srlja u samouništenje, poput leptirice koja hita u susret sijalici koja će je spržiti. Ni fudbal nije pošteđen a društvo trbušastih birokrata okupljenih pod nazivom UEFA svakako se uklapa u čitavu priču. Neće Platini ništa promeniti, uz sve poštovanje koje imam za Le Roija, valjda jedinog kralja koji je nosi dres Juventusa, usamljen je u borbi sa švajcarskim činovnicima koji su na stadion prvi put došli u 50 - toj, kada im je oslabila potencija.
  Klubovi su našli svoje mesto pod suncem. Milan je odavno igračka primitivca koji je ukrao veliki novac i proglasio se za gentlemana. Manchester je poput McDonaldsa, igračima fale još samo smešne kape. Real je svetlucavi supermarket u kome za novac kasirka može da odradi i druge stvari osim provlačenja kartice. Arsenal iskorišćava crnu decu tretirajući ih kao Nike male Kineze koji šiju opremu i lopte. Ubice iz Liverpoola su takođe beznačajni otpad za odlaganje prljavog novca sa druge strane Atlantika. Da ne nabrajam više, današnji klubovi su našminkani kontejneri, al’ smrad se oseća na kilometre.
  U takvom fudbalu i takvim klubovima i igrači su robotizovane igračke, ostalo je par usamljenih kauboja poput Del Piera, Maldinija, Raula, Giggsa, Nedveda što lagano jašu ka horizontu. Ali ovo nije priča o njima, već o jednom od nekadašnjih jahača koji je promenio stranu.
  Andrei Shevchenko je imao svaki preduslov da postane priča o boljim vremenima. Proizveli su ga u nekoj labaratoriji u Kijevu ali mu je neki ludi ili pijani sovjetski naučnik greškom ubacio solidnu dozu mašte i umesto poslušnog robota proizveo humanizovanu mašinu za postizanje golova. Bio sam svedok i Shevine prve godine u Italiji, kada gladne oči igrača sa evropskog istoka gutaju šarene izloge i pomamne žene koje su na dohvat ruke. Kome se jebe za fudbal u tom trenutku. Novac je na računu, Sibir daleko, hladnoća zavičaja više ne ostavlja promrzline na obrazima. Pisao o onim traktoristima što su uvoženi sa druge strane gvozdene zavese kao simboličan način da se ‘perestrojka’ predstavi oholim pobednicima hladnog rata(vidi blog “Iz Rusije s’ljubavlju). Shevchenko nije bio od te sorte, leteo je San Sirom i terao nas da drhtimo godinama. O, imali smo mi protivotrov, itekako…Paolo Montero je karate udarcima uveravao ostatak Italije, da je Juventus uvek zli pobednik i da život nije crtani film. No, svejedno Sheva je bio najgora noćna mora Juventusa a penal koji je izveo na Old Traffordu jedne odvratne majske noći je dobrano povukao liniju između moje mladosti i nimalo obećavajuće budućnosti.
   I onda se nešto pokvarilo. Dal’ je ona zaliha čovečnosti istopljena. pa mašina nastavlja da funkcioniše kao sovjetski automobil, do izdisaja? Il’ je siromašak koji je imao sreću da se rodi pre Černobilja (u suprotnom bi sada imao dve glave kao mitsko čudovište) jednostavno osetio da bi lasno bilo živeti u  Londonu bez ikakve obaveze i pritiska. Il’ se, kako je tvrdio njegov tadašnji a i sadašnji vlasnik Berlusconi, Sheva u tome pitao koliko i Ranieri oko transfera u Juventusu…nemam pojma. Međutim, pali anđeo se pokupio i otišao u Chelsea. Vrlo brzo od paradnog konja pretvorio se u magarca koji šepa, pa mu nisu ni dali da zabavlja publiku gladnu jeftine zabave. Dreseri poput Mourinha nemaju milosti, Shevchenko je ličio na omatorelog rokera koga naduvani klinci šutiraju po ulici iz obesti.
   Vratio se u Milan ali deluje jadno. Sumnjam da su ruski lopovi izvadili neke točkiće iz tog mehanizma kako bi ih ugradili nekom novom dečaku željnom slave. Na San Siro su vratili olupinu…izraubovana krntija koja je promenila dosta vlasnika, omatorela prostitutka što spušta cenu u nedostatku potražnje. Tužan kraj, verovatno će ga Ancelotti u nedelju ubaciti u trenutku kada mu sve lađe potonu i kada uvidi da još jedino može da sam uđe i pokuša da zaustavi Del Piera i Sebu.
   Nije ni za smejanje, ma koliko nam zla naneo, ne radujem se njegovoj sudbi, no ruska duša i srpski inat su urbane legende koje izbegavaju da nazovu pravim imenom, to jest pohlepom i kurčenjem bez pokrića…
   Prokletstvo uspešnih je da ih pamte po godinama pada, da njihovo valjanje po blatu ostaje kao najsvežiji utisak. Zato, među poslednjim kaubojima nema mesta za Shevu, čak ni u ulozi konja…
   Šteta…

This entry was posted on Friday, December 12th, 2008 at 8:08 am and is filed under Juventus World. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.