Izbori
Mene izbori u Srbiji podsećaju na pionirski kros, svako dobije ponešto. Rumena, debela deca koja jedva da prepešače stazu dobiju parče hartije, onim boljima zapadne gvozdena medalja…profesori odrade dnevnicu vikendom…svi imaju pravo da se nazovu pobednikom. Tako je i sa glasanjem na ovim prostorima, gomila obično nepogrešivo svoju nesposobnost markira kao gubitak i socijalnu nepravdu, zavist prema onima koji imaju se reflektuje kroz glasanje za opštu propast. Deo teoretičara je gadljiv na sve kandidate i dok se okreneš eto problema…umesto onih što mirišu govno sa patetičnim izrazom lica, vlast prigrabe oni što su spremni da ga i pojedu sve uz patriotski zanos. Razlika je u percepciji smrada obične raje…mislim, ako me razumete, neprijatni miris je tu, u pitanju je samo kakvu će štetu po organizam načiniti nehigijenski uslovi u kojima živite.
Ne bojte se, neću vas smoriti izborima…ali opredeljivanje između inhalatora i degustatora izmeta je makar neko pravo, jedna vrsta odluke. Predivna igra te individualne slobode navijača ne poznaje, ljude kojima stavljamo sudbinu kluba u ruke biraju se interakcijom interesa većinskih akcionara. Zbog toga moderni fudbal jeste bezlična korporacijska nakaza prefarbana veselim bojama i upakovana u ukrasni papir kako bi sakrila svoju pravu prirodu. Činjenica da bih ja recimo juče podigao ruku da onu kreaturu Secca i njegovu lutku na koncu Ranierija uvaljamo u katran i perje nakon remija sa Sampdorijom nema nikakve veze sa debelim baticama koje odlučuju. Oni nisu navijači već računovođe, oni gledaju poslovne knjige a ne utakmice. Upravo u jednom takvom svetu moguće je da par budala koji podsećaju na strašilo bez mozga, limenka bez srca i strašljivog lava dobije priliku da vodi Juventus. Ova družina služi za podsmeh u Serie A, oni su dekor za Morattija, čarobnjaka iz Oza koji je napredovao u cirkusu i od klovna postao dreser.
Mali čovek je nemoćan, strast ma kako grejala srce razdire mozak i stvara pustoš i apatiju, prirodne pratioce besa i tuge. U ovakvom lavirintu emocija navijač ne pristaje na onaj zdravorazumski argument da bogati glume a sirotinja statira. Postoji i paravan za demokratiju kada sociosi biraju predsednika u španskim klubovima no to podseća na izbore u real socijalizmu…u kojima se odlučuje između likvidacije giljotinom ili metka u čelo, a eventualno možete da izaberete boju poveza za oči, da vam slikovito objasnim.
Zato calcio moderno, sa svim birokratama koje ja zamišljam sa onim navlakama za laktove i štitnicima na glavi (znate one službenike u bankama na divljem Zapadu, što odmah dižu ruke i emituju užas sa lica kada maskirani pljačkaši podviknu) plovi ka uništenju…bojim se da će pehare dodeljivati svima na kraju sezone a šampion će biti tim koji ima najbolje poslovne knjige. Već zamišljam kako navijači nose transparente i mašu zastavama na kojima je lik nekog šmokljana koji je uštedeo 20 miliona na transferima…kako japiji iz menadžmenta skaču sa otvorenog busa u razdraganu masu kada Juventus postane šampion u “Ligi uštede na platama igrača” i u “Kupu profita od prodaje fudbalera Interu i Milanu”.
Jebeš ti ovo, svet se raspada a mi ćutimo i gledamo. Saučestvujemo, drugim rečima.
