Navijači Torina me podsećaju na rodbinu koju krijemo u ostavi kada nam dobre ribe dolaze u posetu, na nekoga ko bi samom pojavom mogao da te izbruka pre nekim do koga ti je stalo. Mislim, razumem tu smešnu potrebu da mržnjom prema velikim psima dokažeš da bi nekoga i tvoj lavež mogao da uznemiri…ali jedna od velikih misterija mog odrastanja je večna…ČEMU JEBO TE, SLUŽI TORINO FC?

U detinjstvu sam verovao kako takva dobrovoljna društva postoje kako bi imao koga da ponižavaš kada stvari krenu nizbrdo. Sećate se onih štrebera što plate ceh za većinu loših ocena i ćaletovih izdrkavanja nakon roditeljskog sastanka? O, kakva zabluda…za sadizam i takve stvari postoji patetični Inter.
Jedno vreme sam zastupao teoriju da je Torino idealno opravdanje klupskih struktura pred navijačima Juventusa…da su ga oni i stvorili kako bi u svakom trenutku mogli da kažu „pogledajte sa druge strane ulice, zamislite da navijate za klub za koji je Serie A događaj, Serie B prirodno stanište a regionalna liga nešto što će uvek vrebati iza ćoška. Ne kukajte što nismo uzeli titulu, imali ste dovoljno sreće u životu što ste izabrali pravi klub“. Kada bolje razmisliš, jeste tako. Neki izbori te zajebu za čitav život, utiču na formiranje vrednosnih stavova, odrede krug prijatelja. Probudiš se jedno jutro i iz ogledala te gleda gubitnik.

Torino Calcio je smesa poraza starih vek, jedne avionske nesreće, par beznačajnih trofeja i večnog gledanja u komšijsko dvorište. U stvari najvrednija stranica njihove klupske istorije je geografska odrednica, imali su tu sreću da budu osnovani u istom gradu kao i Juventus. Ipak kada na taj sjajan geografski položaj (da se poslužim rečenicom kojom obično započinje udžbenik iz društvenih nauka u komunističkoj SFRJ ) dodate neuspeh kao dominantnu komponentu jasno je naše siromašne komšije nemaju drugog zanata osim upiranja prstom u želji da skrenu pažnju sa sopstvene golotinje.
Ništa im sveto nije. Idu na hodočašća na brdo Superga kako bi se izjadali senima i uznemiravali nevine. Pobedili bismo Juventus da magla i kvar na avionu nisu umešali prste. Strašno, ne znam samo kako se Manchester United za dominaciju Liverpoola u drugoj polovini sedamdesetih nije dosetio da okrivi Munchensku tragediju?
Interesantno je da pričaju i žive za tu utakmicu, za jedinstvenih 90 minuta kada se porede sa Juventusom i iz retkih pobeda usisavaju kiseonik neophodan da se preživi u prosečnosti. Tipično je da ukradu pokoji bod u utakmicama pompezno nazvanim „Il derby della Mole“ ali i iste sezone ispadnu iz lige.

Granata topo di fogna
Di Torino sei la vergogna
La vostra massima aspirazione
Festeggiare la promozione

Zaista je tako, bez ambicija sa ustima punim izmišljene prošlosti i džepovima natrpanim
irealnih snova, sa lažnom nadom i strahom koji sakrivaju ispod kaputa ući će na Comunale u nedelju uveče…na seansu od sat i po, bajku u kojoj od ružne žabe postaneš ne kraljević, nego prosjak.

ŠTA AKO SMEŠNI TORINO POBEDI VELIKI JUVE?NIŠTA, BAŠ NIŠTA, SA ILI BEZ TIH BODOVA,NAREDNE SEZONE „LA VECCHIA SIGNORA“ IGRAĆE U CHAMPIONS LEAGUE.
MULITA ĆE SANJATI O PROMOCIJI IZ SERIE B.

OD SUDBINE POBEĆI NE MOŽEŠ. ONI TO NAJBOLJE ZNAJU

This entry was posted on Thursday, September 27th, 2007 at 10:31 am and is filed under Juventus World. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.