Drvene lutke
Znate kako završavaju predstave na vašarima?
Prisutni seljani ne shvate poentu, loši glumci zarade pokoju banku sanjajući o svetlima Brodveja, sumnjivi alkohol zabašuri osećaj promašenosti kompletnog skupa. Sutradan fanfare utihnu, svirci se oporavljaju od mamurluka, svetina se vrati svojim užasnim životima a tamo gde je bila šatra ostane neverovatna količina đubreta, smetlište koga se ni Napolitanci ne bi postideli.
To je Serie A u vremenu sadašnjem, podseća još na tursku žvaku, lošu verziju Bazooke…nije slatka ni pet sekundi, ima trajne posledice po oralnu higijenu…kad je ispljunete ostane gorak ukus i nesavladiva potreba da iscedite tubu Colgate u grlo. Lega Calcio nikoga nije uspela da prevari, u jačem evropskom razredu našla se u magarećoj klupi, među ponavljačima. Karikature nekada moćnih klubova su služile kao džak za udaranje nagojenim engleskim klubovima čiji rusko - američki kapital proždire protivnika kao ilegalni afrički imigrant parče pizze. Danas su mastodonti Serie A, uključujući i moj Juventus, udaljeni od vrha evropskog fudbala koliko i Berlusconi od osnovnih načela pristojnosti…farsopoli je uspeo u paklenom naumu da institucije poput Juventusa i Milana skroji po meri bare u kojoj se Inter kupa čitav vek. Današnji calcio je borba u blatu a pobednik nije manje prljav od poraženih, i jednima i drugima curi mulj iz dupeta. Ne pričam ovo jer je Inter ukrao titulu, tu krunu ionako ne priznaje niko, ponajmanje oni sami. To će nesrećni Roberto Mancini otkriti za nekoliko dana kada mu napune zadnjicu šimikama i dovedu nekog ko je odmakao od prve lekcije trenerskog posla : BITI DOBAR IGRAČ NE ZNAČI POSTATI I VRHUNSKI TRENER. Mene ne boli to što Juventus nije prvi, osvojiti titulu na sto metara u atletici, u konkurenciji hromog, srčanog bolesnika, slepog, gluvog koji ne čuje signal za start, ludog koji ne zna na koju stranu treba da trči i pijanog koji je zaspao na zagrevanju, nije neki rezultat. Izjeda me nešto drugo, pristali smo da budemo dekor. Skinuli smo pantalone i bez glasa se prepustili sudbini… sve se pravdajući da nismo znali zbog čega su nas pozvali u hotelsku sobu posle deset uveče. Naivne devojčice uvek završe kukajući na surovi svet i ljude koji žele da ih iskoriste i uvek zaborave da su načinile grešku kad su se uhvatile za kvaku sa pogrešne strane. Danas Juve nije religija, bolje rečeno podseća na pagansko obožavanje pogrešnih totema. Gleda u nebo i žrtvuje nevine u nadi da će promeniti neumitnu sudbinu. Leto će doneti Palladinu, Nocerino i možda i Molinaru kartu u jednom pravcu, valjda imaju suviše krvi koja miriše na našu slavnu istoriju. Oni koji ostanu moraće da nauče da je stile Juve promenio svoj uvodni pasus …UMESTO POBEDE PO SVAKU CENU pisaće VAŽNO JE BITI SIMPATIČAN SVIMA I UČESTVOVATI…ona maksima koju Inter ili Roma bezuspešno pokušavaju da sakriju na svojim grbovima i u pustim trofejnim salama.
MOJI JUVENTINI, SADA SMO U LOŠEM DRUŠTVU, NA STRANPUTICI, KAO PINOCCHIO, KAD SU GA ONE HULJE, MAČAK I LISICA, ODVUKLE OD OCA I ŠKOLE… I ZNATE ŠTA JE NAJGORE…TO ŠTO OVOJ PRIČI NEMA GEPPETTA I DOBRE VILE…PROČITAJTE UVODNIH DESETAK STRANICA PINOCCHIJA, NAŠA PRIČA SE ZAVRŠAVA VEĆ U LUTKARSKOM POZORIŠTU. ONAJ LIK UPRAVNIK, GOSPODAR LUTAKA, MISLIM DA SE ZOVE MANGIAFUOCO NAS NEĆE PUSTITI SA SCENE. IGRAĆEMO NA KONCU DUGO, DUGO…BAŠ KAO I SVE MARIONETE.
