DRUZINA POSTENIH
I tako…pokazalo se, jos jednom, da je Massimo Moratti cist kao bebino dupe nakon vecere u pakistanskom restoranu. Covek sa losim zubima koji je utrosio godisnji budzet neke nesvrstane zemlje da promeni sudbinu nesretnika iz Intera konacno je spijuniranjem sopstvenih igraca i funkcionera rivalskih klubova stigao do titule prvaka.
Vinciamo senza rubare pevao je slaveci lo scudetto u najlosijoj Serie A u istoriji…’cast’, ‘moral’, postenje’, integritet’, ponavaljao je upiruci prstom ka severu gde je njegova nocna mora patila u okovima Serie B.
A onda smo saznali da neuspesni sin slavnog oca ima gadnu naviku, da steluje racune, napumpava ugovore igraca i falsifikuje bilanse kako bi pribavio dozvolu da uopste igra u Serie A. Lazni sampion sada deluje kao prosjak koga su suocili sa cinjenicom da se ukradeno odelo pohabalo. Napreduju u Internazionale, nekada su falsifikovali pasose praveci od Urugvajca sa kosim ocima – Recobe, autenticnog Evropejca. Od putnih isprava ka falsifikovanju novca to jest bilansnih racuna…Moratti je presao dug put.
Pitam se sta je sledece? Pokusace da proda nekom naivnom turisti Duomo di Milano ?
Lopov je dakle uhvacen sa prstima u tegli i dok mu se sa usana izdajnicki curi trag dzema on i dalje mljacka o ‘postenju’, ‘casti’, integritetu’, ‘moralu’.
Negde u daljini smeje se krokodil…ipak je calcio njegova mocvara…Luciano Moggi nije jedini predator u zivom blatu koje je pretilo da proguta calcio. Samo naivni i slepi sledbenici desnicarskog populizma ciji je AC Milan postao simbol mogu da poveruju da je recimo Galliani razlicit. Zio Ferster iz Addams porodice je samo samo jos jedan grabljivac koji je Lucky Luciana dozivljavao kao prirodnog rivala u borbi za plen. U jednom trenutku veliki gazda je nagovestio da bi Moggi mogao da se preseli u AC Milan…kazu da je Galliani prvo doziveo nervni slom a onda zakuvao osvetu.
U tome je poenta…nije problematicno je da je siromasni zeleznicar koji se laktovima uspeo do vrha calcio piramide jedan od virusa koji su trovali italijanski fudbal…problem je samo u tome sto svaki klub u Serie A na platnom spisku ima neku varijantu Luciana Moggija. Jedni ulaze u sudijske svlacionice na poluvremenu, drugi isplacuju nagrade sudijama u vidu prostitutki ugradjenih u krevete u hotelskim sobama. Treci racunaju na bljesak Rolex sata, cetvrti falsifikuju bilanse i putne isprave…peti izmisljaju prababe koje su sa Sicilije emigrirale u Ameriku pre Kolumba ( kako bi pribavili EU drzavaljanstvo za nekog gauchosa i otvorili mesto u timu za novu zvezdu iz Juzne Amerike ).
Ipak to nije tema ove price. Zelim da vam govorim o licemerju nekih grupa navijaca Juventusa. Bettega je otisao juce sto valjda i simbolicno znaci zavesu na doba u kome je vladala Triade…Moggi, Giraudo, Bettega.
Tri musketara su odlucivala o svemu i to doba ostace zapamceno po velikim titulama koje gubitnici iz Intera sto danas komanduju u Lega Calcio nece nikad uspeti da ukradu. Juventus je u proteklih 13 godina uspeo da osvoji i Champions League, ovoga puta slavili smo bez grize savesti jer na tribinama Olimpica niko nije poginuo…
I pored svega, deo nas nije voleo Triade. Bettega je, po mom misljenju bio samo zavesa koja pokriva cinjenicu da su Giraudo i Moggi jednom ( ah, kako secanje na necasne dane ne bledi ) radili za pateticni
Bez zajebavanja nijedna titula nikada nije bila dovoljna, nijedna pobeda suvise inspirativna da prozborim ijednu lepu rec o ljudima koji su vodili klub. Moggi je gazio tradiciju, slao nasu decu u svoje privatne klubove, prodavao igrace kao na pijaci ne vodeci racuna o navijacima. Pokusavao je kao kokainski karteli da formira svoje privatne navijacke grupe…porodica Agnelli je bila jos licemernija od nekih navijaca tolerisuci unistavanje kluba zbog cinjenice da prvi put nisu morali da isprazne svoje dzepove, jer Moggi je bio valjda dobar trgovac…prodavao je maglu za novac. I znate sta ? Naivni kupci su se vracali po jos magle…verovatno su ih Luciano i njegov skruseni osmeh prosto mamili da mu udele jos koju liru…
I upravo zbog toga danas prezirem one koji pljuju po njemu. Moggi je proslost kao i neki feudalac koji je odsecao glave za pogresnu rec ali i igrao na stomake primitivnog pucanstva. Zavrsio je na giljotini a kukavicki podanici se trude da ga rastrgnu, jer sramota predjasnjeg straha se leci nekontrolisanim besom i surovoscu. Mnogi se trude da izbrisu vreme u kome su komponovali njemu u cast. Podsecaju na skojevce koji imaju spremnu farbu da prekrece veliki natpis ‘Tito’ - u koji su ulozili mladost.
Meni je, nakon godina besa koji je prerastao u ignorisanje danas i simpatican. Dobro, prejaka rec…ipak smatram da ima vise dostojanstva od svojih nekadasnjih lakeja koji mu se rugaju.
I u svojoj gluposti ne shvataju da je krokodil i dalje gospodar mocvare.
