Dresura pacova
Postoje dve stvari u koje možete da budete sigurni u većini utakmica koje stanovnici kanalizacije odigraju protiv Juventusa. Prva je da će ti cijukavi komedijaši položiti svoje pacovsko srce u zalog za dobar rezultat, kako bi sprali smrad inferirnosti koji ih prati kroz istoriju. Druga, zacementirana u sećanjima svih nas, da će napustiti teren sa smešnim izrazom lica.
Znate koja je to grimasa? Ona koju naivko ima u trenutku kada shvati da je ponovo ispao glup.
Već sam pisao o fudbalskom klubu Torino, postavljao pitanje u čemu je svrha njihovog postojanja. Sećate se i bloga (potražite u arhivi) o sjajnom smislu za humor Davida Trezegueta. Nekom nadmenom, Mulita bi služila kao dokaz veličine. Nama to nije potrebno. Čak ni kada se valjamo u blatu, okupirani i nenavikli da Milanu i Interu gledamo u dupe, prstom uvek možeš da upreš u pacove. IMA NEKO GORI.
Ne moram ni da gledam sutrašnju utakmicu, valjaće se po terenu, udarati mučki, pokušati da izvedu 13 igrača u prvoj postavi. Biće gužva u njihovom kaznenom prostoru, kao na primitivnom plovilu na kome afrički imigranti pokušavaju da se domognu Lampeduse - ostrva koje je valjda predstraža Evropske Unije i tunel koji vodi u život dostojan čoveka. To što oni igraju nije bunker, čak ni u najpogrdnijem smislu te reči. To je ponašanje zeca uhvaćenog u svetlu farova.
Napisao sam skoro, zgrožen nad činjenicom da neko navija za Inter, da je to isto kao priznati u leksikonu da ti je omiljeni glumac Bata Živojinović. Njegovi filmovi su mešavina podilaženja glupima i humora koji ne dira nikoga. Tako je i sa navijačima Intera, vole loše predstave i nikada ne shvataju poentu. Zaludno se raduju, drugim rečima.
Navijati za Torino je još gore, to je isto kao otići na koncert Mitra Mirića…već samim odlaskom si priznao da si gubitnik. Čak ni onaj mutant, koji je od neukusa napravio imidž ne može da te prevari da je ono što radiš prava stvar.
Znate šta je najbolji osećaj pred utakmicu koju mi nazivamo “dresura pacova” a oni “Derby”?
To što zavisi od nas, oni sa tim nemaju ništa. Ako pobedimo to je normalno. Ako iskamče koji bodić i raduju se kao da su osvojili lo scudetto, to je zbog toga što smo mi loši. Od tih jadnika zaista ništa ne zavisi.
Nadmoć nad Torinom, nije dobro što nam je to jedino ostalo. Al’, svaka je uteha dobrodošla.
