DNK
DNK ne laže, pobeda nam je u genima.
Ova, grčke filozofije dostojna misao, je sadržana u mailu mog prijatelja Marca iz Esexa. Pominjao sam ga već, gospodin koji tvrdoglavo veruje da su juventini žrtve skrivene kamere i isčekuje dan kad će nas uz molbu da se ne ljutimo, obavestiti da smo žrtve zajebancije.
To što smo dupetom uz zid, isturili lice, već neosetljivo na udarce i otporno na masnice i podlive i nokautirali nekoga ko je veći i jači od nas, nije novost. To je stile Juve, uvek kroz istoriju kada su nas proglašavali za vreću za udaranje, mi smo bili ti čija je glava ostala uspravna. Da navijam protiv svog tima ne mogu, objasnio sam u jednom od prethodnih blogova, makar i duboko svestan da je pobeda samo šminkanje bolesnika na aparatima.
Nama treba neko ko će prekinuti dovod kiseonika i milostivo nebo što će nam pokloniti novi život, makar u odiseju krenuli kao neka niža vrsta, zbog grehova iz prethodnog života. Radovao sam se, možda ne sa onom aurom gordosti koju Bog nama gobbijima podari na rođenju, već kao izmučeni isposnik što je izdržao u svojoj ljubavi iskušenja na koja je stavljen. Iskreno prijatelji, zaboravio sam kako miriše nadmoć, ova družina budala su mi oduzeli taj osećaj. I zbog toga ih prezirem. Jebeš titule i zvučna pojačanja, nas Milan i Inter neće nikada stići, taman Berlusconi i Moratti otkrili da su davno izgubljena braća, kao u španskoj seriji i udružili snage. Svaka prvenstvena trka, ma koliko jadni mediji napumpavali značaj, tek je borba za mesto kraj kraljevih nogu. Niko od nas verovatno neće doživeti da vidi Juventus sa manje titula od milanskih trubadura. Carstva nikada nisu propadala za dve ili tri godine, na lenjiru istorije to je više onih crta nego što većina misli.
Nije u tome stvar, radi se o principima koji su oblikovali moje shvatanje sveta, načelima koja ti odrede put. Svet nije mesto na kome se slabima oprašta i u kome simpatični prolaze dobro…jebi ga, ne fercera to tako. Hobbs je to divno opisao u svojoj maksimi, i ma kako se trudili da budemo civilizovani, džungla je prirodno stanište homo sapiensa. Zapitajte se ko određuje pravila u bilo čemu i biće vam jasnije šta sam želeo da kažem.
O pacovima sutra ili u subotu, hoću makar malo da uživam u golu čoveka koga nismo dostojni. Njegov gol je važniji od pobede, bljesak koji za trenutak razbije mrak i pokaže da postoje stvari koje mogu biti bolje, samo su toliko daleko da smo ih zaboravili.
